У Србији, на граници апсолутног сиромаштва, живи седам одсто становништва, што је готово пола милиона људи, док је у ризику од сиромаштва 23,2 одсто становништва, што је готово четвртина популације, а многи од ових грађана зависе од донација хране које су тренутно недовољне, саопштила је данас Фондација Ана и Владе Дивац.
У саопштењу се наводи да се у исто време процењује да се у Србији дневно баца два милиона килограма хране, поводом чега је данас Коалиција за доброчинство, предвођена Фондацијом Ана и Владе Дивац, уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) покренула кампању „Спасимо храну, спасимо хуманост”.
Како је најављено, кампања, која ће трајати до новембра ове године, обухватиће низ акција донирања хране пред „Национални дан давања” девети октобра, као и током самог тог дана.
„Упркос томе што се храна све више донира, а произвођачи и трговци желе да донирају вишкове хране народним кухињама, банкама хране и добротворним организацијама, количина хране која се донира и даље чини само мали део у укупном вишку јестиве хране доступне у Србији”, наводи се у саопштењу.
Према анализи коју су спровели Форум за одговорно пословање и Коалиција за доброчинство, донације хране у Србији би могле да буду увећане на годишњем нивоу за вредност од близу 160 милиона динара на укупно 700 милиона динара, уколико би био укинут ПДВ на донације хране.
„Када је у питању утицај на животну средину, подаци УН Агенције за храну и пољопривреду (ФАО) указују да је уништавање хране један од највећих загађивача ваздуха са осам одсто учешћа у укупној емисији гасова који изазивају ефекат стаклене баште на глобалном нивоу”, наводи се у саопштењу, преноси Бета.
Кампања „Спасимо храну, спасимо хуманост” реализује се у склопу Пројекта за унапређење оквира за давање који финансира УСАИД, а спроводи Коалиција за доброчинство, чији су чланови и Траг фондација, „Catalyst Balkans”, Смарт Колектив, Српски филантропски форум, Форум за одговорно пословање и Привредна комора Србије.
Политика.рс
Skoro milion penzionera su u riziku siromaštva (troše dnevno do 1,0 dolara). Penzioneri postadoše glavna tema svih političara, medija, a posebno predsednika. Najmanje ili uopšte se ne iznose stavove penzionera, kao da ne postoje. Veliča se PUPS, a to je minorna stranka koja se okačila i uvukla u SNS. Za razliku od oca Jovana, sadašnji čelnik PUPS-a Milan Krkobabić ponaša se kao otac male porodice, šlihtajući se predsedniku Srbije, a nije nikakav predstavnik penzionera čija je brojka milion i sedamsto hiljade osoba, a za PUPS je dovoljan jedan kombi.
Penzioneri su pljačkani četiri godine, usklađivanje penzije je krenulo 2019. godine uvođenjem švajcarske formule, ala Vučića i penzije realno su pale na 46% prosečne plate, jer se usklađuju ko bajagi jednom godišnje, što je veliko zakašnjenje. Povećanje penzija nekim kategorijama penzionera nije u redu, jer se visina penzije obračunava na bazi uplate doprinosa PIO i dužine radnog staža. Kriterijume za promenu penzija treba da budu jedinstveni, a ne uravnilovka da ide po nahođenju političara. Penzioneri uzmite se u pamet na sledećim izborima, ne glasajte za svoje “grobare”.
Još gora stvar što je taj dotični Milan zadužen za brigu o selu, a sela odumiru i otaljavaju se demografski sve više! U većini manjih sela, sada većinski zaposedaju uglavnom penzioneri! Radne snage i zadruge gotovo da su ugašene, poljoprivrednik zaneraren od države, a mladi sve više beže u gradove ili inostranstvo! Skoro i da nema više ženidba kao pre, a i retko ko od omladine i odluči da ostane u selu da se bave poljoprivredom! Današnja omladina većinom ne želi da radi ništa i juri trbuhom za kruhom da bi imala para za provod, kladionice, kafiće, koncerte, noćne klubove, skupe automobile i sličnih stvari!