У Србији је тренутно 67.000 радника који су “на чекању” и који не раде, а око 168 компанија је зауставило производњу, услед проглашења пандемије коронавируса, изјавио је директор Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Михаило Весовић.
Весовић је на онлајн конфренцији Српске асоцијације менаџера (САМ) казао и да се главне иницијативе за суочавање са кризном ситуацијом своде на пореско растерећење, покривања дела трошкова зарада за запослене и стварање услова за повећање ликвидности фирми.
“ПKС је прихватила ове иницијативе, дефинисала их и предложила их директно Влади Србије. Инсистирамо да те мере буду што пре донете. Морамо да знамо које су то мере да би могли предвидљиво да размишљамо”, казао је Весовић.
Он је навео и да је у протеклом периоду било најважније да се трговине обезбеде храном, да фармацеутска индустрија и логистика функционишу, а да се сада улази у фазу када ће пословање озбиљно почети да трпи последице ванредног стања у земљи услед епидемије.
Весовић је истакао и да држава у овом тренутку не сме да успорава своја плаћања према привредницима, као и да нема информацију да она то тренутно чини.
“Храна која се налази у Србији је 80 одсто из домаћих извора, у овом тренутку имамо стабилну ситуацију са енергентима. Наш проблем је што имамо велики број самозапослених људи у ИТ сектору, али за сада немамо конкретне мере у вези мораторијума овом сектору”, рекао је Весовић.
Председник САМ Драгољуб Дамјановић казао је да су током кризе на највећем удару мала и средња предузећа и да Влада не сме да закасни са мерама којима ће им помоћи.
“Према нашим информацијама завршавају се преговори са комерцијалним банкама и спрема се државни фонд од неколико милијарди за гаранције које ће банке користити да рефинансирају потраживања различитих предузећа”, навео је Дамјановић.
Према његовим речима важно је да терет кризе пођеднако поднесу сви чланови једног колектива, као и да се мора очувати виталност бизниса и обезбедити довољно новца.
“Фирме треба да пробају да што више заштите своје запослене, јер се очекује огроман улив капитала и подстицај после тога, никада оволики новац није био спреман за ‘дан после’. Тај новац ће доћи и до Србије, овде постоји много страних фирми које су изложене том капиталу”, објаснио је Дамјановић.
Извршна потпредседница “Хисенсе Горење Еуропе” Станка Пејановић казала је да та словеначка компанија прати све активности које владе европских земаља предузимају у вези са кризом.
“Словеначка влада је донела одлуку да ће сви запослени који су ‘на чекању’ имати одређене врсте помоћи кроз субвенције. Пре тога користе се неке друге опције попут коришћења годишњег одмора и рада од куће”, објаснила је Пејановић.
Она је рекла и да ако влада има уредбу којом се забрањује рад одређених делатности, те делатности ће бити и прве третиране субвенцијама, попут угоститељске индустрије.
“Уколико су запослени ‘на чекању’, фирме треба да исплате 80 одсто зарада, а половину тог износа ће субвенционисати држава”, навела је Пејановић.
Бета
