ОКО 300 одељења средњих школа мораће да буде угашено због недовољног броја уписаних ђака. После првог уписног рока остало је 10.000 слободних места, за које се ових дана бори највише 1.200 ученика који нису у јуну полагали малу матуру. Чак и када се они упишу, у многим градовима неће се школовати ниједан пекар, месар, аутолимар, кројач, обућар…
Све мање деце у генерацији и нереално велики број одељења отворених конкурсом разлози су што ће на крају и другог уписног рока остати око 9.000 слободних места у средњошколским клупама.
Техничка школа за дизајн коже у Београду уписала је, на пример, по једног галантеристу и конфекционара коже и обуће, а ниједног обућара – за тај занат у целој Србији није се пријавио нико! Грађевинска у Београду нема ниједног кровопокривача, има по три тесара и хидрограђевинара и пет монтера суве градње. У школи „Дрвоарт“ уписана су по два тапетара, три столара, шест техничара за фину обраду дрвета. Ниједан профил није попуњен до краја.
Средња школа у Барајеву од седам смерова попунила је само два. Тако се уместо по 30, уписало пет трговаца, четири техничара хортикултуре, девет пољопривредних техничара… У Гроцкој се довољно ђака пријавило само за женског фризера.
А најтеже је у машинским школама. Према речима Горана Цвијовића, директора Ваздухопловне академије и потпредседника Заједнице машинских школа, само Машинска школа у Пироту и Ваздухопловна академија попуниле су квоте.
– У свим осталим градовима остало је слободних места. Има одељења без иједног ђака – каже Цвијовић. – Чека се још да ли ће се неко у другом кругу определити за машинску школу, па да се и коначно види где неће бити услова за формирање одељења.
Прецизне податке о одељима која неће бити уписана имаће непосредно пред почетак школске године, а потом ће бити прерасподељени наставници и израчунат број технолошких вишкова.
– Процена је да ће ситуација бити слична као прошле године, да ће око 300 одељења бити угашено – објашњава за „Новости“ Зоран Костић, помоћник министра просвете. – Биће формирана одељења са 15 и више ђака, а она малобројнија само уз директну дозволу министра. Тако ће школе ученицима уписаним на смерове где нема довољно интересовања морати да понуде алтернативу. Ако имају по три кувара, конобара, пекара и месара, неће моћи сви да иду у исто одељење, него да се сви определе за један од ових профила или да иду у другу школу.
Оволики број празних одељења последица је тога, сматра Костић, што у школама не сагледавају реалност. Непрестано траже више одељења него што је интересовање и уписују профиле за које се нико не одлучује. Он додаје да то мора у наредном периоду да се промени и да се направи понуда смерова према потребама тржишта рада у одређеним градовима и општинама.
НАСТАВНИЦИ ГУБЕ ЧАСОВЕ
– АКО буде угашено 300 одељења, то значи да ће без фонда часова остати око 450 колега. Па то је као да се гаси 30 просечних средњих школа у Србији. Зато би хитно морала да се направи процена колико нам је школа потребно и која је то доња граница броја ученика да би нека школа постојала. Мислим да би многе могле да се споје и тако се смањи администрација – сматра Цвијовић.
И. МИЋЕВИЋ, Новости
