У Србији чак 5.000 људи заражено ХИВ-ом

У Србији, према званичним подацима, више од 3.000 људи живи са вирусом ХИВ-а. Незваничне процене, међутим, говоре да је овај број далеко већи, што је потврђено и на недавном представљању детаљног истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“. 

Представљајући публикацију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ која садржи детаљне резултате истраживања понашања и навика популације под повећаним ризиком од инфекције вирусом ХИВ-а у Србији, директор тог Института, др Драган Илић, изјавио је да се, упркос званичним бројкама, процењује да у Србији живи чак 5.000 људи заражених тим вирусом.

„Постигнути су значајни резултати, Србија је остала на нивоу земље са ниском ХИВ преваленцом, што значи да је укупан број инфицираних далеко испод многих земаља у Европи. Са друге стране, подаци говоре о томе да Србија и даље има највећи број инфицираних у односу на земље у окружењу.“

Број заражених ХИВ-ом у Србији 2013. године је за 36 одсто већи него што је то био случај 2005.

Епидемиолог Института за јавно здравље Данијела Симић рекла је да је број заражених ХИВ-ом у Србији 2013. године за 36 одсто већи него што је то био случај 2005. Резултати истраживања указују на то да су међу најризичнијим катеогријама трансродне особе, геј мушкарци, интравенозни корисници дрога и сексуалне раднице.Директор института Батут др Драган Илић каже да епидемију у Србији у последње време карактерише значајан пораст броја особа које живе са ХИВ-ом.

„Тај податак показује како је у Србији, захваљујући програму третмана и терапије особа које су инфициране или у првој фази болести, њихов животни век знатно продужен. ХИВ инфекција, која је раније имала лош ток и брз завршетак, прешла је у инфекцију са добром прогнозом – животни век заражених особа се продужио, и самим тим је и број особа које живе за ХИВ-ом кумулативно већи.“

Код трансексуалних особа, наводи се у резултатима истраживања, ризик од инфекције ХИВ-ом је 49 пута већи него што је то случај код опште популације. Код интравенозних корисника дрога тај ризик је 28 пута већи, код мушкараца који имају сексуалне односе са мушкарцима 19 пута, док је код сексуалних радница ризик већи 12 до 13 пута.

Према проценама Института, од око 3.000 регистрованих заражених особа, велика већина су геј мушкарци, око 250 је интравенозних зависника, око 40 је сексуалних радница, а мали број – свега око две стотине – чине заражене особе из опште популације.

Епидемиолог Института за јавно здравље Данијела Симић каже да је проблем за оболеле од ХИВ-а дискриминација и неразумевање средине у којој живе.

„Резултати истраживања су показали да је само 42 одсто особа које живе са ХИВ-ом у нашој земљи задовољно социјалном укљученошћу и социјалним односима, док је 24 одсто, дакле свака четврта особа која живи са ХИВ-ом, изјавило да је доживело неки облик стигматизације или дискриминације у различитим срединама, управо због свог ХИВ позитивног статуса. И поред великих напора да се ситуација промени, и даље постоји недовољан ниво знања о овој теми. И даље се мисли да се ХИВ преноси уобичајеним социјалним контактима – руковањем, љубљењем, боравком у истој просторији, коришћењем заједничког тоалета, једењем хране коју је припремила ХИВ позитивна особа – што су заблуде. Са друге стране, у нашој популацији се често занемарује употреба кондома при ризичном сексуалном понашању, и особе не проверавају свој ХИВ статус.“

Др Данијела Симић додаје и да је претпоставка да 40 до 50 одсто људи не зна да је заражено ХИВ вирусом и на тај начин представља потенцијалну опасност за своје сексуалне партнере. Она наводи да је приближан и проценат особа којима је вирус ХИВ-а касно дијагностикован.