Београд — Србији у наредних 15 до 20 година прети нестанак 1.200 села која ће остати без становништва, што је готово четвртина од садашњих 4.600 сеоских насеља.
На скупу, који су организовали Одбор Српске академије наука и уметности (САНУ) за село и Привредна комора Србије (ПКС), истакнуто је да се у 86 одсто села у Србији бележи пад броја становника, у 706 насеља има мање од 100 људи, док у око 200 села више нема становника.
Упозорено је и да је око 50.000 сеоских кућа напуштено, као и да је 38 одсто сеоских домаћинстава сиромашно.
Председник САНУ академик Никола Хајдин је казао да ће приоритети рада те институције у наредном периоду бити проблеми села које је данас, како је ценио, у великој кризи.
“Село је важно ресурсно и тржишно подручје које обухвата око 80 одсто територије Србије у коме живи око 45 процената становништва земље”, казао је Хајдин и додао да ће због тога САНУ покушати да уз помоћ других институција, државе и привреде надје решење за излазак из кризе која је захватила села Србије.
Председник Одбора САНУ за село Драган Шкорић најавио је да ће САНУ до краја године организовати неколико скупова који ће бити посвећени проблемима села.
Шкорић је прецизирао да ће крајем октобра у Крагијевцу бити организован скуп о задругарству, јер је, како је навео, самоудруживање пољопривредника у Србији данас на ниском нивоу, док ће крајем новембра у Београду бити организован скуп о проблемима развоја села и пољопривреде.
Додао је да ће се разматрати и како да се повећа наталитет на селу, као и како да се повећа капацитет прераде пољопривредних производа,
односно на који начин да се заустави одлазак младих из села.
Потпредседник ПКС Мирослав Милетић је истакоа да ће комора подржати све напоре САНУ да се омогући повећање производње и конкурентности
на селу, примена нових технологија, уз очување природних ресурса.
На скупу је оцењено да је потребно да Скупштина Србије донесе декларацију о развоју села и пољопривреде која би била основ за доношење националне стратегије за развој села.
Тиме би се, како је истакнуто, обезбедио пут за аграрне и социјалне реформе и омогућило рационално коришћење природних ресурса.
Да би се то остварило као приоритет наведена су три скупа практичних мера које подразумевају техничко уређење обрадивог земљишта кроз
комасације и мелиорације, добровољно укрупњавање поседа, али и уређење водотокова и удруживање пољопривредника.
У САНУ и ПКС сматрају да је поред осталог потребно дати већи значај развоју сточарства, подстицати производњу финалних аграрних производа, уводити нове технологије у производњу, формирати руралне буџете на нивоу локалних самоуправа, али и омогућити формирање развојне банке дијаспоре чија би средства била намењена развоју села.
БЕТА
