Истраживање спроведено у Калифорнији говори да је код више од половине деце утврђено да су била изложена дуванском диму, односно тзв. пасивном пушењу. Анализирана је крв 496 деце, углавном старости од једне до четири године, а на њихову изложеност пасивном пушењу указивало је једињење котинин, које се ствара у организму изложеном никотину.

Котинин је утврђен у крви чак 55 одсто анализиране деце, што значи да су била изложена никотину током претходна три до четири дана. Да би се котинин појавио у крви, довољно је да дете проведе извесно време у просторији у којој је неко недавно пушио или чак да живи у згради у којој је пушење дозвољено, напоменули су стручњаци. Излагање детета дуванском диму се, иначе, доводи у везу са синдромом изненадне смрти деце, респираторним проблемима, инфекцијом уха и астмом.

Ширење епидемије дувана представља светски проблем с веома озбиљним последицама по здравље становништва. Пушење и изложеност дуванском диму примарни су фактори ризика у настанку хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларне, опструктивне болести плућа и малигне болести.

Код нас се дневно запали 73 милиона цигарета, на које се потроши 3,2 милиона евра. Уз овај податак ваља рећи и онај много важнији и алармантнији: од дуванског дима драстично се повећава број људи оболелих од кардиоваскуларних и малигних обољења. Због дувана у Србији годишње умире око 10.000 особа, што чини 9,8 одсто свих смртних случајева. Поједини подаци говоре да чак 16 одсто ученика пуши цигарете, а седам одсто њих су свакодневни пушачи. Деветнаест одсто ученика непушача има шансу да следеће године пропуши. Изложеност дуванском диму је огромна јер готово сваки ученик живи у кући у којој се пуши у његовом присуству.

Пушење дувана је велики проблем и за нашу земљу, у којој је учесталост пушења врло висока (око 38 одсто мушкараца и 29 одсто жена), иако су последњих година постигнути значајни резултати у смањењу броја пушача. Истраживање које је лане спровела Канцеларија за превенцију пушења, годину дана од почетка примене Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму, показало је да је, захваљујући бројним акцијама, свест становништва Србије о штетности дуванског дима изузетно повећана. По подацима истраживања, 93 одсто грађана сматра да је дувански дим пођеднако штетан за оне који га удишу као и за оне који пуше цигарете. Чак 90 одсто грађана сматра да људи који пуше систематски уништавају своје здравље, 85 одсто да је пушење цигарете најчешћи узрок малигних болести, можданог удара и срчаних напада. Подаци говоре да је трећина пушача оставила цигарете у оквиру акције „Остави и победи” и да је број младих који су пробали цигарете опао 12 одсто.

И поред свих тих података, као и чињенице што више од 80 одсто одраслог становништва подржава Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму, број пушача код нас је још увек велики. И даље се пуши на бројним местима која је Закон предвидео као зоне без дуванског дима, простори за пушаче и непушаче у кафићима и ресторанима нису одвојени онако како закон предвиђа, запали се покоја цигарета и у јавном превозу, а дуван није потпуно протеран ни из здравствених установа.