ОСИМ што се из године у годину рађа све мање беба у Србији, суморна статистика показује да су жене које први пут рађају све старије. Такође, мада број званичних малолетничких порођаја опада, број абортуса генерално, а посебно код тинејџ популације, расте.
За последње три године број рођене деце смањио се за чак 5.000! Према речима Горана Пенева, демографа из Института друштвених наука, 2009. било је 70.299 порођаја, а прошле 65.598. Овај пад сада је много драматичнији него деценију пре тога, када је за девет година број рођења мањи за 3.000:
– Мала нада појавила се када је 2008. рођено око 1.000 деце више него претходне године, а у 2009. за још хиљаду више. За тренутак се учинило да ће се негативни тренд зауставити, међутим, од тада поново имамо драстичан пад.
Све мање деце рађа се из истих разлога због којих се и жене све касније одлучују на потомство: млади се све теже осамостаљују, немају стан, немају посао, а и када га добију он је несигуран, често на одређено време, или на црно.
У Србији је просечна старост прворотке пре четири деценије била 22,2 године, а лане 27,5.
РЕШЕЊЕ – ВИШЕ ПАРА ТРУДНИЦАМА
МРАЧНУ слику бар мало могле би да поправе мере најављене из ПУПС. Потпредседник ПУПС Милан Кркобабић најавио је да ће та странка предложити амандман на републички буџет за наредну годину како би труднице у Србији добијале пуну плату, као што је добијају труднице у Београду. Ово би требало пред посланицима да се нађе до краја месеца.
– За 30 година, односно од 1970. до 2000, просечна старост прворотке повећана је за 2,7 година, а онда, за само једну деценију, порасла је за 2,3 – наглашава Пенев, и додаје да то не би морало да се одрази на наталитет. Јер, у скандинавским земљама или Француској жене касније рађају него у Бугарској, али зато рађају више деце.
Међутим, у Србији не само да рађају касније, него и све мање. Осим тога, у великом порасту је и проценат жена између 30. и 40. које остају без потомства.
Не треба заборавити ни велики проценат абортуса. Нико у земљи нема прецизне податке колико жена заврши на гинеколошком столу, под анестезијом, али су процене да се годишње обави око 150.000 прекида нежељених трудноћа, од чега код девојчица старих 15-19 година, између 7.000 и 16.000. По свему овоме, како упозоравају из новосадског Удружења ”Фокус”, Србија је на неславном врху.
– Статистичари тврде да нелегалних абортуса међу адолесценткињама има пет до шест пута више него легалних, и раде их многе клинике које немају дозволу – каже Тања Илијазовић, координаторка ”Фокуса”. – Мада прецизних података нема, када на терену радите са децом, видите озбиљан проблем. Сваки други тинејџер познаје девојчицу која је имала прекид трудноће.
Кад се све сумира, разлога за оптимизам нема. Становништво нам је све старије. Чак и да дође до експлозије фертилитета, за нас ће позитиван природни прираштај остати само неостварени сан.
Новости
