У Србији се и даље због проблема у финансирању не обавља контрола радијације иако су надлежни најављивали да ће овај проблем бити решен до почетка лета, незванично је потврђено за „Политику”. Ову важну процедуру спроводи Агенција за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије уз подршку Министарства енергетике, развоја и заштите животне средине.

Тај посао је повераван некој од домаћих лабораторија способних да мере радијацију из узорака прикупљених из ваздуха, падавина, водених токова, воде за пиће, животних намирница, сточне хране и радних просторија. Контрола радијације раније је финансирао Фонд за заштиту животне средине који је укинут када је конституисана садашња влада, али нова средства за ту намену до сада нису обезбеђена.

– У понедељак ће се на седници Управног одбора Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије усвојити план набавке, након чега агенција креће у набавку неопходних ресурса за мониторинг радијације. После законске процедуре кренуће се у хитну набавку и успостављање мониторинга животне средине. Нашли смо трајни начин финансирања, јер је здравље људи најважније – изјавила је за „Политику” Зорана Михајловић, министарка енергетике, развоја и заштите животне средине.

Овај проблем могао би да има и међународне последице, јер Србија, као потписница Конвенције о раном обавештавању о нуклеарним несрећама, има обавезу да у случају акцидента размењује са другим државама податке о радиоактивности у узорцима из животне средине. Без ове врсте мониторинга Србија не може да испуни ту обавезу.

Део контроле радијације је и систем ране најаве радијационог акцидента који функционише аутоматски, а дозе радиоактивног зрачења могу се пратити преко сајта агенције. Мерне станице налазе се у Београду, Винчи, Новом Саду, Нишу, Врању, Косовској Митровици, Кладову, Палићу и на Златибору. Међутим, и овај део система захтева редовно сервисирање, одржавање, па и модернизовање. Тако је 9. јуна ове године дошло до квара на делу овог система, због чега су привремено били недоступни подаци о јачини амбијенталног еквивалента дозе гама зрачења у ваздуху. Квар је, како је објављено на сајту агенције, отклоњен четири дана касније.

Стручњаци незванично кажу да становништво, када нема акцидената у земљи и региону са нуклеарним и радиоактивним материјалом, није директно угрожено. Међутим, у случају акцидента, који се наравно не могу предвидети, за заштиту грађана најважније су благовремене одлуке о мерама које треба предузети, а доносе се управо на основу података о радиоактивности у животној средини.

Директорка Агенције за заштиту од јонизујућег зрачења и нуклеарну сигурност Србије Мирјана Раденковић је на службеном путу у иностранству, па није у могућности да коментарише овај проблем, речено је јуче за „Политику” у овој агенцији.