Беда хара Србијом, а сада је стигла и у кућу Драгана Димитријевића, из Глоговца код Јагодине, где једу хлеб јер им га плаћа шурак из Швајцарске. Драган је с укућанима два месеца живео, јео и спавао крај мртве мајке Милке јер није имао новца да је пристојно сахрани, а једина нада му је била да ће му паре послати супруга која је отишла у Швајцарску још 1986. године.
Драган прича да је Милка преминула 1. фебруара у 88. години.
– Заједно смо вечерали. Ујутру сам је неколико пута позвао “мајко, мајко”, али није одговарала. Како је заспала, тако је и остала. Чекао сам да ми супруга Грозда, која је швајцарска пензионерка, пошаље новац како бих је сахранио. Паре никако нису стизале и нисам знао шта да радим. Од општине или Центра за социјални рад нисам хтео да тражим новац за погребне трошкове да никоме ништа не бих дуговао – прича Драган.
Реприза ужаса
У Глоговцу се 2005. већ догодио сличан случај, када је тело Радмиле Вулић (78) њена снаха Душанка чувала три месеца. И она је полицији изјавила да није имала пара да је сахрани.
Он не зна колико би чувао мртву мајку да неко од комшија није пријавио да старицу не виђа у дворишту. Полиција је у кући пронашла леш у распадању. Обдукција је показала да је Милка умрла природном смрћу, да нема повреда и не постоји никаква сумња на насилну смрт. Укућани су боравили у кухињи, а Драган каже да су отварали врата да се греје и собица у којој је била мајка.
– И отац Милан је готов. Има 83 године, не може више ни да хода. Целог живота се мучио, правио циглу… Мом сину Ненаду је најтеже, Милка га је одгајила – кроз плач прича Драган.
Млади и очајни
Према подацима Републичког завода за статистику од прошле године, 25,5 одсто грађана је сиромашно или у ризику да то постане. Највећу стопу ризика од сиромаштва имају породице које чине двоје одраслих с троје или више издржаване деце (49,8 одсто), као и незапослени (48 одсто). Око трећине самозапослених је у ризику од сиромаштва, као и 15,4 одсто пензионера. Ипак, најугроженији су пунолетни млади. У ризику од сиромаштва је њих 32, 7 одсто, док јекод малолетника то случај с 30, 2 одсто.
Од супруге Грозде Персић још очекује новац, али каже да је она на рехабилитацији у некој бањи надомак Београда јер је оперисала кичму.
– Надам се и да ће ми шурак Драги Траиловић, који ради у Швајцарској, послати новац. Драги нам је у продавници уплатио хлеб за шест месеци унапред. Струју су нам искључили пре две и по године. Супруга је уплатила дуг, али никако да нас укључе. Она је 1986. године отишла у Швајцарску, а ја нисам пошао, јер сам имао пуно стоке – јеца Драган.
Он не може ни да оствари пензију коју је зарадио у Поморавки, јер нема ни личну карту. Тренутно, каже, прикупља документацију, али то је за њега скупо.
Неком правда, неком психијатрија
Банка је сат времена пре заказане јавне продаје одустала од стана пуковника Божидара Милосављевића (88) који је умало отишао на добош због дуговања претходног власника. Готово у исто време, бивши официр Миодраг Т. (63) завршио је на психијатрији, јер је испред Народне скупштине је претио да ће се убити, како би скренуо пажњу на судски поступак који га мучи 20 година. Миодраг је претио репликом пиштоља, али се пронела гласина да је имао бомбу, па је контрадиверзиона јединица морала да прегледа аутомобиле око скупштине.
Као што су “Вести” писале, пуковник Милосављевић за себе каже да је ветеран свих ратова од 1941. године. Купио је стан, али није стигао да упише власништво у катастар, нити је приликом потписивања и овере уговора код нотара знао да је претходни власник узео кредит уз хипотеку. Банка је касније активирала хипотеку, јер претходни власник није враћао дуг. Јавни извршитељ сада је отказао продају, иако су се већ јавили потенцијални купци који су уплатили депозит. Такође је најавио захтев катастру за брисање забележбе о хипотеци како би пуковник Милосављевић могао да укњижи стан.
Правда је победила, али тек после осам месеци мучења и само захваљујући медијској пажњи која је дата случају.
Незапослени не може у затвор
Радољуба Ристића, незапосленог и сиромашног младића из Куршумлије, нису примили у у Окружни затвор у Прокупљу како би одлежао прекршајну казну од 20 дана јер није имао личну карту, па није могао да се провери његов идентитет.
Радољуб је некако прикупио нешто пара, купио цигаре, чоколадице, сокове и уредно дошао пред капију. Објаснио је да је личну карту оштетио и понудио војну књижицу, али узалуд. До куће је стопирао јер је све паре потрошио на припреме за робију.
Он је ипак упорно покушавао да одлежи казну, па је отишао у полицијску станицу у Куршумлији да му очитају оштећену личну карту, али су му одговорили да то не могу да учине док не направи нови прекршај.
– Цело поподне прелазио сам улицу ван пешачког прелаза, ишао у полицијску станицу да се као свађам, али без успеха. Тотално су ме игнорисали. И сада не знам шта више да радим да одлежим то што ми следује. Нећу да дођу по мене када добију налог као да сам криминалац – каже Радољуб.
Вести
…и све се то дешава док председнци Државе и Владе са својом екипом праве ријалити на највишем нивоу из дана у дан.
Necu da kazem da nema sirotinje ali onaj gospodin Dragan nije mogao da sahrani majku a sam kaze da je imao puno stoke..pa cekaj malo,ta stoka ima vrednost i moze da se proda.
Имао.Сад нема.