У Србији је све утихнуло. Гладно и сиромашно становништво се свикло да је подјармљено

Људска права и грађанске слободе, одавно су постављена као темељна питања, на којима почива савремени, цивилизовани свет. Али, ова величанствена тековина, као да се не тиче савремене Србије у којој харају институционално дивљаштво, криминал и естрада. У земљи која грца у глади и немаштини, завладали су страх, понизност и послушност који су многима већ ушли и у гене. Да ли губимо обележја слободних људских бића? А пре само нешто више од три деценије, из Београда су у свет одлазиле најбоље слободарске мисли и идеје, у нашем главном граду снимани су култни филмови, серије, излазиле најслободније новине, часописи, било је и судских забрана, али и отпора, трибина, и од Срба су се слободи учила политичка елита данашње Немачке, Француске. Данас се тога више млађе генерације уопште не сећају, нити има ко да их подсети.

Последњих година, смишљено, систематски, траје застрашивање и психолошко убијање грађана Србије. Међународни тутори овде постављају и смењују своје марионетске владе, којима је главни задатак сламање духа новим генерацијама, промена њиховог начина мишљења, ширење осећаја колективне кривице, фаворизовање мањина на штету већине, убијање осећања националног поноса и брисање из колективног сећања читавих епоха из прошлости које доказују да су Србија и српски народ дали у два светска рата огромне жртве за просперитет савремене Европе.

Србима се данас рециклира историја, културно наслеђе, национални идентитет и вера!

Укратко, промовисан је страх као начин живота. Срби се данас боје себе и свога постојања. Сваки грађанин, дубоко у себи, стрепи за своју свакидашњицу и спреман је да се сагне пред сваким шалтером, испред сваке политичке гњиде која је себи узела за право да себе сматра божанством.

Пред крај 2014. године, Европски парламент затражио је од Србије да направи “акциони план” за спровођење људских права “у пракси”. Као да закона у Србији и нема.

На крају сваке године, америчка амбасада из Београда шаље својој влади у Вашингтон Извештај о стању људских права у Србији. У њему, већ годинама, тај Извештај почиње реченицом: “…У години на коју се извештај односи, најозбиљнији проблеми у домену људских права били су дискриминација и друштвено насиље над мањинским групама као што су Роми.

Што се Срба тиче, у Извештају се говори искључиво у контексту затворских капацитета, па се, између осталог, цитира сличан Извештај Савета Европе, у коме се каже да је број затвореника у Србији већи од десет хиљада, а да су смештајни капацитети око шест и по хиљада.

То је све чиме се велики заговорници људских права и грађанских слобода са Запада баве кад је у питању најсиромашнија земља савремене Европе, у којој харају болести, глад, политички и сваки други криминал, наркоманија, породично насиље и, поврх свега, терор једног човека и његове партијске мафије.

Нигде, ни на једном месту не пише, да је српском народу, због насиља америчке империје и њених домаћих помагача, одузето све што други цивилизовани народи на свету имају: право на рад, слободу и достојанство, право на правичне судове, право на квалитетно школство, бесплатну основну здравствену заштиту…

Од како је себе за владара прогласио Александар Вучић, терор над здравим разумом завладао је на свакој телевизијској станици и у свакој његовој новини-билтену, са чијих насловних страна застрашује и прети, ликвидира и осуђује, брани се од завера и завереника…

Застрашено је грађанство, укочено од страха пред насиљем које се спроводи са највиших места у држави. Србија се данас претворила, као никада у њеној прошлости, у невероватан циркуски шатор, испод кога има само дроге, проституције, промоције травестије и такмичења певача у ударним вечерњим терминима. Режим који слепо спроводи идеју убијања свега људског, део је ове ужасне позорнице.

Певачица која доноси хиљаду евра донације својој некадашњој основној школи у околини Пожаревца, представља симбол целокупног дна у коме се Србија данас налази. Перверзни сценарио Прве телевизије, у којој се мушкарци сваке недеље увече пресвлаче у жене, а жене у мушкарце, смишљен је са идејом “релаксације” Срба и њиховог удаљавања од “патријахалности”.

Болесни “Информер” Александра Вучића, који прети милионима грађана да ће им одузети и оно мало имовине коју имају, део је машинерије која се бави убијањем слободе. А, кад нема слободе, нема ни помена о праву и законима.

Срби данас, сто година од почетка Првог светског рата, имају проблем да докажу да су изгубили једну трећину свога становништва у борби за слободу. Како у иностранству, тако и у властитој земљи. Као победници у оба рата, Срби се данас оптужују да су кривци за Велик рат, јер је наводно, убиством престолонаследника Фердинанда, Србија од Аустроугарске морала бити нападнута!

Србима је наметнут осећај потпуне кривице, па и кривице што их је НАТО алијанса бесомучно бомбардовала, безмало четири месеца! Америчка и британска влада то постижу подмићивањем однарођених Срба, који примају велику апанажу да лају на своје сународнике.

Широм света милиони људи, укључујући и САД-е, Велику Британију, Немачку, Белгију, протествују да би заштитили своја људска и грађанска права. Грађани масовно штрајкују због повећења цена хлеба, горива, ограничења плата, о пензијама ниједна влада и не размишља да их смени, о мерама својих влада која их ограничавају у успостављеним слободама.

У Србији је све утихнуло. Гладно и сиромашно становништво се свикло да је подјармљено, да их послодавци могу третирати као робље, а да им држава не може притећи у помоћ. Нема после, нема социјалне и здравствене заштите, и половина радно способног становништва не ужива никаква социјална , радна и синдикална права. А о слободи могу само да сањају.

Дакле, двадесет наредних генерација које ће стасавати, не знају шта, у ствари, значи реч слобода.

Песник Растко Закић се нашалио нашој збиљи стиховима – “Ухваћену у бурету воду, пустили су на слободу. Ох Боже, жуборила је вода, уби ме слобода”.

Наши национални јунаци, хероине и културни и политички модели су Јоргованке Табаковић, Лепа Брена, Саша Поповић…

Заборавили смо да смо само пре три деценије имали најјаче Удружење књижевника, Дискусије у Француској 7, књижевне вечери, књижевне, омладинске и

студентске новине, да су снимани култни филмови, серије, да се полемисало, да је пулсирао живот, а Србија, за остали део Европе је била инспирација за многе интелектуалне елите садашњих земаља које дрмају Европом.

Да ли је за вјеки-вјеков слобода затрта у Србији?

Никола Влаховић, Таблоид