Србија

У Србији је запарложено 600.000 хектара

Београд — У Србији необрађено остаје око 600.000 до 800.000 хектара ораница, изјавио је члан Одбора за село Српске академије наука и уметности, Бранислав Гулан.

Како је казао, фонд обрадивих површина годишње се смањује за око 25.000 хектара због изградње путева, бесправне градње и подизања различитих објеката.

Гулан је истакао да у Србији постоји “заблуда да под пољопривредним површинама имамо око пет милиона хектара и да обрадиве површине чине 4,2 милиона хектара”.

У структури сетве и даље доминирају житарице (77 одсто), а недовољна је заступљеност индустријског биља, поврћа и крмног биља (23 одсто), рекао је Гулан, додајући и да су смањене површине под виноградима. Последњих година виноградарство се усклађује са прописима ЕУ, подижу се и нови засади, па сад по виногадиам у Србији се налази око 22.000 хектара, наводи он, али и напомиње да је то знатно мање него што је било пре две три деценије. “Постојећи засади су застарели, неуједначеног сортног састава, ниско приносни, неквалитетни и недовољно профитабилни – што је такодје показатељ екстензивности производње. Сад се кренуло у обнову, али потребно је да продје време да би нови засади давали род”, закључио је Гулан.

Иако су ово обрадиве пољопривредне површине, по последњем попису пољопривреде из 2012. године, уведена је нова категорија – површине које се обрађују, а то је око 3,36 милиона хектара…, навео је он.

“Наводно, по глави становника Србије долази просечно по 0,56 хектара, што је знатно више него у Холандији, Немачкој, и што је, тврде неки, наше богатство. Реално, немамо више те површине”, тврди Гулан.

Према његовим речима, ни много развијеније земље не дозвољавају себи да необрађене остану тако велике површине као што је то случај у Србији.

Он је указао да се површине које се не обрађују углавном налазе у пограничном подручју Мађарске, Румуније, Бугарске и Македоније, односно, у регионима Србије где нестаје око 1.200 села.

“Тренутно у Србији у 986 села има мање од по 100 становника. У 86 одсто села опада број становника”, упозорио је саговорник.

Гулан је објаснио да су у коришћењу земљишта у Србији присутни следећи проблеми: екстензивност, уситњеност поседа, недовољно уношење органске материје и низак ниво коришћења органског ђубрива, као и деградациони процеси изазвани деловањем природе и човека.

Начин коришћења земљишта је екстензиван са, како додаје, екстензивном сетвеном структуром и смањењем броја стоке (два до три одсто годишње).

 

Танјуг

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. А влада Србије врви од сељака који су копали и рукама, и ногама, како би дошли до места са ког ће јести хлеба без мотике! Сад вам је јасније где су све ти сељаци а посебно сељачине!

  2. А влада Србије врви од сељака који су копали и рукама, и ногама, како би дошли до места са ког ће јести хлеба без мотике! Сад вам је јасније где су све ти сељаци а посебно сељачине!

  3. Pa kakv član odbora takav i napredak poljoprivrede, kakve on ima veze sa ovom materijo, osim što je član odbora i verovatno dobija debele novce, a oni kojima je ovo materijam koji su učili, rade po kafićima i kod kineza…

  4. Pa kakv član odbora takav i napredak poljoprivrede, kakve on ima veze sa ovom materijo, osim što je član odbora i verovatno dobija debele novce, a oni kojima je ovo materijam koji su učili, rade po kafićima i kod kineza…

  5. SRAMOTA! Aimamo vrhuske naucnike iz oveoblasti i veoma vredne farmere! I kao i uvek, ceka se na nove zakone, odnosno da neki stranac sipa lovu pa da se ponovo sve zaparlozi! Stvarno smo kao nacija prava stoka ako dalje nastavimo sa ovako ekonomicnim vodjenjem domacinstva!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!