Услед дугогодишњег занемаривања значаја иновативних терапија, осигураницима у Србији доступно је знатно мање ових лекова који мењају ток болести него што је то случај у земљама региона, укључујући и оне као што су Бугарска и Румунија, а у последње време и Црна Гора, које су по економској снази и висини улагања у здравство веома сличне нашој земљи, истакао је Бојан Тркуља, председник Удружења произвођача иновативних лекова ИНОВИА.

Он је појаснио да су одређени искораци направљени у последњих неколико година, па је данас ситуација у овој области ипак боља него што је то био случај пре 2016, јер сваке године један мањи број лекова постане доступан и нашим пацијентима.

– Међутим, због великог заостатка који је направљен у првој половини ове деценије, потребно је још доста учинити како бисмо сустигли регион. Оно што буди наду да ћемо у наредних неколико година знатније смањити тај заостатак јесте чињеница да први пут можемо да кажемо да све кључне институције, на челу са Министарством здравља и Републичким фондом здравственог осигурања (РФЗО), раде заједно са представницима иновативне фармацеутске индустрије на изналажењу решења за овај проблем. Наш заједнички интерес је да пацијентима у нашој земљи обезбедимо доступност најсавременијих терапија под условима који ће на најбољи начин одражавати равнотежу између вредности тих лекова и финансијских могућности наше државе – каже Тркуља за „Политику”.

На основу листе приоритетних иновативних лекова коју су направиле републичке стручне комисије за сваку област посебно, наш саговорник наглашава да покушавају да израчунају колико би додатног новца било потребно да се већ у наредних годину или две приближимо земљама нашег непосредног суседства, као и из којих би извора та додатна средства могла да дођу. Један део сигурно би се могао обезбедити кроз појачану контролу и оптимизацију пословања и на томе РФЗО већ увелико ради, а иновативна фармацеутска индустрија спремна је да помогне кроз предлагање и подршку одређеним мерама које би ишле у том правцу.

– Ако заиста желимо да нашим осигураницима обезбедимо једнака права као што је то случај у региону, биће неопходна и подршка Министарства финансија у обезбеђивању додатних средстава. Једна од мера коју је препознала ова радна група као корак у добром правцу била би и формирање издвојеног фонда за иновативне лекове, на сличан начин као што је то случај у земљама у нашем окружењу, али и код нас када је, рецимо, реч о лековима за ретке болести. Ово је битно због тога што у садашњој структури финансијског плана РФЗО не постоји буџетска линија која би била намењена уласку иновативних лекова на листу, што знатно отежава напоре које РФЗО последњих година улаже у повећање доступности ових најефикаснијих терапија које савремена медицина може да понуди – додаје Тркуља.

Обезбеђивање засебне буџетске линије омогућило би да се кроз једну значајнију финансијску инјекцију у наредне две године знатно смањи заостатак за земљама региона, каже он, што би врло брзо могло да има повољан ефекат на одрживост здравственог система, али и друштво у целини. Главна предност иновативних лекова је да је то једина терапија која нуди решење за болести и стања која су до тада лечена са ограниченим успехом, или чак уопште нису могла да буду лечена. Кроз избегавање скупих оперативних процедура, одржавање оптималног нивоа квалитета живота и радне способности, избегавање прераног одласка у инвалидску пензију, али и кроз трансформацију некад смртоносних обољења у хронична, са којима пацијенти могу да живе, иновативни лекови имају незаменљиву и кључну улогу у континуираном продужењу просечног људског века током последњих неколико деценија.

Аутор: Данијела Давидов-Кесар, Политика.рс