Србији тренутно послује 740 фирми које се искључиво баве препродајом увозне, ношене гардеробе, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Вероватно је да би их у коначном збиру било много више – најмање хиљаду да постоји званичан списак свих оних који су протеклих година ушли у тај, рекло би се, све уноснији посао.
– Могуће је да их има и више, али код нас се региструје једна, претежна делатност. Фирме, такође, имају могућност да се баве осталим пословима која су законом дозвољени – наводе у АПР-у. У Управи царине међутим нисмо успели да добијемо податак о количинама те робе која се у Србију увози из Аустрије, Немачке или Италије – одакле одбачена одећа најчешће стиже на наше тржиште.
Из регистра АПР-а види се да их је последњих година највише отворено у Београду, Новом Саду, Шапцу, Нишу и Зрењанину. Али и то да практично не постоји место у Србији које нема бар једну овакву продавницу. Тако прилику да се снабдеју половним комадима гардеробе имају и потрошачи из: Жагубице, Сврљига, Ражња, Лебана, Србобрана, Мионице, Крупња… Јасно је да пословну политику предузетника диктирају животни стандард и мале плате јер многи једино у овим радњама (са изузетно ниским ценама) имају прилике да сезонски обнове гардеробу. Све је више трговаца који нуде и одећу за децу па се тако у секондхендима облаче читаве породице.
Карактеристично је да су секондхенди раније код нас отварани на периферијама и у неугледним локалима, делом због мањег промета, а више због нелагоде људи принуђених да се облаче у овим радњама. Данас трговци имају интереса да плаћају високе закупнине на одличним локацијама у центру града, што одавно није необично ни у свету.
Милан Кнежевић, власник „Модуса”, међутим упозорава да су због увоза половне одеће на губитку и држава и домаћи произвођачи. Али, како каже, и грађани који, иако имају користи јер купују јефтину често и фирмирану одећу, нису сигурни да ли је она дезинфикована и одакле долази.
– Ако неко купује мајицу од евро, а не плаћа је осам, онда је јасно колики су губици од пореза и доприноса. Ту је готово све сумњиво. Не раде се испитивања здравствене безбедности квалитета, сировинског састава… Не зна се ко је одговоран за то што се продаје, вероватно нико – каже наш саговорник, истичући да један део земаља Европске уније секондхенд робу продаје само са домаћег тржишта док се код нас увози „законски потпуно недефинисано”.
– Велики проблем је што међу ту робом улази брендирана роба. У овим радњама сада можете наћи и артикле по величинама и у истим бојама, што значи да су наменски увезени. Роба се увози на килограм, што је такође сумњиво– каже Кнежевић и истиче да је та роба покрила онај део тржишта на који полаже право значајан део наших произвођача. Уз пуне бувље пијаце кинеских ствари, конкуренција је, каже, неиздржива, због чега је домаћа текстилна индустрија буквално на издисају. Бележимо раст само у „лон” пословима, уговореним за извоз, јер постоји десетак фирми које овде производе и све пласирају на друга тржишта.
– И у ЕУ се много купује оваква врста робе, али тамо углавном купују мигранти. Огромне количине преносе у торбама. Мислим да се 70 одсто половне одеће купује у иностранству за даљи шверц. Али контроле нема, тако да је тешко проценити колико одеће заиста улази на црно. Довољно је проћи бувљацима широм Србије где се продају стотине тона такве робе – каже Милан Кнежевић.
Управа царине: Половна обућа је отпад
У Управи царине кажу да при увозу коришћене одеће, која је намења даљој продаји, поступају према посебном Упутству које је издало Министарство науке и заштите животне средине.
Како објашњавају, Управа за заштиту животне средине издала је посебан акт још 2004. године по коме увозници коришћене одеће нису у обавези да прибављају посебне дозволе за увоз отпада. Услов је да је она класификована, дезинфикована и екстраквалитета, односно „иста као нова”. Једнако важи и за нешто нижи квалитет гардеробе на којој, како наводе, може да буде „по која флека”.
– Сва половна гардероба мора да буде разврстана према врсти и праћена детаљном спецификацијом – истичу у Управи царине и додају да су се накнадно, пре четири године, обратили надлежном министарству како би добили информацију да ли то упутство и даље важи. Одговорили су да на снази остају иста правила за увознике, али је назначено да употребљавану обућу власник не може да дезинфикује и доведе до екстраквалитета. Она се сматра отпадом и не може да се увози у Србију ни за даљу продају ни у хуманитарне сврхе.
Аутор: Ивана Албуновић / Јелица Антељ, Политика.рс
