У Србији нема ни једног питања и проблема пречег од права Цигана и гомилања паразита који ће да решавају “ромска питања”

У градовима и општинама у Србији ангажовано је 76 координатора за ромска питања, навела је Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права учествујући на другом састанку Мреже за ромска питања.

Према њеним речима, различити су основи по којима су у јединицама локалне самоуправе ангажовани координатори (уговор о раду, уговор о делу, волонтерски уговор, одлука) , а разликују се и називи њихових радних места.

– Финансирање ових послова није једнообразно, па се неки координатори финансирају из буџета ЈЛС, други преко пројекта ОЦД или међународних организација или неки други начин. Неуједначена пракса доводи и до неједнаког положаја ромских координатора али и до немогућности континуираног и квалитетног обављања послова – навела је Пауновић.

Канцеларија, казала је, као вид подршке општинама и градовима, је урадила уједначавање и стандардизацију описа послова координатора за инклузију Рома.

– Нека од задужења координатора односе се на комуницикацију и посредовање између ромске заједнице и локалне администрације, пружање подршке организацијама цивилног друштва које се баве укључивањем и унапређивањем ромске заједнице на локалном нивоу, поспешивање међусекторке сарадње педагошких асистената, здравствених медијаторки са представницима Центра за социјални рад, филијалама Националне службе за запошљавање и организацијама цивилног друштва, али и подршка локалној самоуправи у развоју и спровођењу политика и програма инклузије Рома у складу са националним и локалним стратешким оквиром – рекал је Сузана Пауновић.

Канцеларија за људска и мањинска права је подржала рад Асоцијације ромских коориднатора која окупља 44 координатора за ромска питања. Сваки координатор је прошао обуке из различитих области.

Пауновић је навела да је Канцеларија подржала и рад Мреже за ромска питања, коју је основала СКГО у оквиру пројекта „Јачање улоге локалног ромског координатора у локалним самоуправама у Србији“ . Чланице ове Мреже су 83 локалне самоуправе, са 113 чланова (координатор за ромска питања, координатор за националне мањине, члан већа, начелник општинске управе, начелник за друштвене делатности).

Мрежа координатора за ромска питања ће се и даље развијати и јачати, укључујући повећање њиховог броја. казала је Пауновић и подсетила да су новом Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња локалним самоуправама поверена већа овлашћења, али и одговорност за спровођење мера које се односе на инклузију Рома.

– Добре праксе у инклузији Рома и Ромкиња које су успостављене на локалном нивоу кроз рада ромских координатора, здравствених медијаторки, предагошких асистената и кроз увођење мобилних тимова за инклузију Рома пренесене су у нову стратегију и очекујемо да ће заживети широм Србије – поручила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

Блиц