Процес ЕУ интеграција није искоришћен на најбољи начин ни у делу спровођења реформи, који зависи искључиво од Србије, речено је данас на скупу „ЕУ интеграције Србије 2016-2020 Колико смо напредовали ка чланству”, у организацији „Фридрих Еберт” Фондације, а уз оцену да је ентузијазам по том питању у Србији нестао.

Немања Тодоровић из European Western Balkans каже да се управо вратио из Албаније и да може да каже, ако се узме у обзир ентузијазам који у тој земљи постоји по питању ЕУ интеграција, да је он у Србији нестао.

„Начин на који цело албанско друштво и влада приступају ЕУ показује да смо ми потпуно заборавили ту врсту ентузијазма. Можда смо га имали 2016. и 2017. године, а од тога последње две године нема ништа”, рекао је Тодоровић и подсетио да се у процесу ништа озбиљно и велико не дешава.

Директор Фондације Макс Брендле подсетио је да је Србија од последњих избора до нових који ће, како каже, бити 26. априла, имала потребне четири године стабилности, за спровођење реформи.

„Кључ приступања ЕУ је у земљама кандидатима и кључ приступа Србије у ЕУ у владином програму реформе”, рекао је Брендле, преноси Танјуг.

Он је изразио уверење да ће Северна Македонија и Албанија следећег месеца добити зелено светло за почетак приступних преговора.

„Србија треба да спроведе реформску агенду коју је себи поставила као задатак. Усвајање права и регулатива и прилагођавање са европским правом је једна ствар, док предложена нова методологија треба да учини процес приступања релевантнијим, ефективнијим и кредибилнијим, али на крају ни од чега не зависи толико, колико од политичке воље”, рекао је Брендле.

Према његовим речима, циљ данашњег скупа је да се утврди шта је урађено у процесу приступања у последње четири године, да се види шта је влада себи задала као задатак, како је напредак ишао, како се процес одвијао.

Срђан Мајсторовић из Центра за Европске политике, један од седам експерата који су говорили на скупу, каже да је евидентно да се за протеклих пет година могло урадити више.

„Можда не у смислу расположења у самој ЕУ, али на домаћем плану у спровођењу реформи које је Србија сама себи задала, могло је много”, додао је Мајсторовић.

Он је подсетио да је Србија пре две године опоменута због недостатка капацитета на пољу евроинтеграција, што је, „апсурд када држава претендује ка ЕУ”.

„Апсурдно је и да Србија нема шефа преговарачког тима готово шест месеци. То су поруке које шаљу двосмислене сигнале савезницима у ЕУ и плашим се, са друге стране, хране аргументе оних који су против проширења, јер показују недовољну спремност Србије да се упусти у коштац са реформама”, рекао је Мајсторовић.

Како каже, веома је индикативно што Србија, када је реч о Поглављу 32 финансијске контроле, много спремније спроводи мере заштите интереса ЕУ него реформе управљања јавним финансијама, ревизија, механизама на основу којих би грађани Србије требало да знају како се троше средства.

„Све то утиче на збуњујућу слику и указује да Србија вредносно није у потпуности препознала значај процеса и оснивачке вредности ЕУ, већ је у процес ушла у опортунистичком принципу, где испуњава оне обавезе које се могу наплатити у политичком, економском и другом смислу”, каже Мајсторовић.

Немања Ненадић из Транспарентности Србија, који је говорио о Поглављима 5 и 32, која се тичу јавних набавки и финансијске контроле, каже да смо сви сведоци чињенице да процес ЕУ интеграција није искоришћен колико је могао.

Према његовим речима, кашњење се најбоље види код доношења Закона о јавним набавкама, који је измењен тек пре месец-два, а било је планирано да се то уради пре више година.

Сматра да озбиљно питање у односима Србија – ЕУ могу бити билатерални споразуми које Србија има са више земаља и кроз које реализује неке од најважнијих инфраструктурних пројеката, неспроводећи Закон о јавним набавкама, а са унапред договореним понуђачима.

Политика.рс