ИСКЉУЧИВО од новчане социјалне помоћи данас се издржава 245.327 грађана у Србији, а пре само пола године било их је 219.791. А осим што се повећава број грађана ослоњених о државу, продужава се и време њихове ”зависности”.
У Министарству рада, запошљавања и социјалне заштите рачунају да се само од новчане социјалне помоћи тренутно издржава 95.977 породица, а 15.125 су четворочлане:
– А летос их је било само 85.287, и међу њима 13.432 четворочланих. Данас нас те помоћи коштају 986.092.367 динара, а у јулу прошле године стајале су 841.362.064 динара.
Буџет Министарства рада један је од највећих у држави, јер годишње располаже са око 118 милијарди динара. Зато у Центру за либерално-демократске студије постављају питање колико је такав систем користан јер, према њиховим истраживањима, тек свако десето домаћинство на државним јаслама живи краће од годину дана, док остали сиромашни грађани социјалну помоћ у просеку троше четири године и три месеца.
– Више од шест одсто домаћинстава је примало новац дуже од 10 година, а 19 одсто дуже од пет година – додаје Марина Петровић, ауторка студије о социјалној помоћи. – Програм новчаних социјалних помоћи је ”веома пасиван” јер охрабрује дугорочну зависност од социјалне помоћи.
Она примећује и да више од једне петине свих корисника новчаних помоћи потиче из породица које су и саме примале социјалну помоћ, као и да сиромашни грађани, углавном, не живе само од једне врсте, јер 43 одсто корисника новчане помоћи остварује право и на друге социјалне трансфере.
НИ ЗА ОСНОВНО УПРКОС томе што око 90.000 домаћинстава годишње зависи од социјалних давања, чак 82,3 одсто породица тврди да им тај новац покрива мање од трећине основних потреба. Само 0,1 домаћинстава је потврдило да им је социјална помоћ у потпуности довољна за живот.
И Владимир Вучковић, економиста из Фискалног савета, такође сматра да би се могло поставити питање ефикасности, али пре свега зато што су социјалне помоћи ”лоше усмерене”:
– Новац често не дође до оних којима је најпотребнији већ до оних који знају да реше бирократске процедуре. Слично је и са овом ”тринаестом пензијом” јер се она делила најсиромашнијима који су у систему ПИО, али не и онима који уопште немају ни пензију ни друге приходе.
Да наш систем није ни прескуп, а ни недовољно ефикасан сматра Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска права, али оцењује да је он тек постављен на своје ноге па је потребно време да се покаже у пуном светлу:
– Новим Законом о социјалној заштити, усвојеним у априлу 2011, предвиђено је да сви који су радно способни изађу што пре из система социјалних помоћи, а да они који нису у стању да се сами брину о себи добијају веће износе. Из тог разлога су се се сада повезали центри за социјални рад и Национална служба за запошљавање и ефекти ће бити све очигледнији.
Новости
