У Србији око 3.000 миграната, дневно из земље оде тек 30

У Србији се тренутно налази око 3.000 миграната, регуларним путем нашу земљу дневно напусти тек тридесетак, а МУП је појачао полицијске снаге и заштиту границе, нарочито са Бугарском и Македонијом, ради спречавања илегалног уласка на нашу територију, речено је данас на скупштинском Одбору за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва.

Шефица Канцеларије за азил МУП-а Србије Емилија Јоксић рекла је да је затварање балканске руте појачало илегално прелажење државне границе, уз помоћ кријумчара, због чега је МУП предузео одредјене мере, сталне ударне групе у борби против кријумчара, која је оформљена ради спречавања илегалног преласка, нарочито границе са Бугарском.

“Појачане су полицијске снаге и заштита границе, формирани стални контролно- безбедносни пунктови, дубина територије покривена је појачаним бројем полицајаца. Образована је и група за спречавање ирегуларних миграционих токова, основни задатак биће праћење, анализа и разматрање свих активности које се тичу ирегуралних миграционих токова”, рекла је Јоксић.

Полиција је, према њеним речима, поднела 1.238 прекршајних пријава због незаконитог преласка државне границе, а поднете су и 173 кривичне пријаве против 295 учинилаца, због покушаја кријумчарења 2.385 особа.

Она истиче да нас очекује усвајање новог закона о азилу и привременој зашитити, те да је јавна расправа одржана и све заинтересоване стране дале су своје коментаре, а да се тренутно чекају коментари Европске комисије и формирање надлежних органа, ради почетка процедуре усвајања.

Јоксић је навела да је ове године, број изражених намера за азил у Србији око 5.100, те да је непромењено да људи изражавају намеру за азилом Србији у највећој мери због својеврсне легализације свог боравка, те у том смислу свака наредна радња подразумева мањи број лица, па је регистровано свега 496 лица од 5.100 захтева за азил.

– Када се ради о даљим фазама поступка, као што је саслушање, тај број је још мањи и 112 лица за сада је обавило саслушање. Такође, овакав тренд огледа се и у највећем броју одлука по поднетим захтевима, а највећи број је закључак о обустави поступка, јер, више од половине особа напустило је поступак, без да сачека коначну одлуку – навела је Јоксић.

Јелена Шурлан из Комесаријата за избеглице и миграције известила је Одбор да је у Србији тренутно око 3.000 миграната, а да је попуњеност центара за прихват до 50 одсто и да је у њим тренутно, по подацима од среде, смештена 721 особа.

– У транзитно-прихватним центрима има 563 особа, у редовним центрима 721, ако на то додамо 764 особе на Хоргошу, 238 на Келебији, плус око 500 у београдским парковима, долазимо до цифре од око 3.000 људи у овом тренутку у Србији, а од тога броја, дневно из наше земље легално оде 30 – рекла је Шурлан.

Представница Министарства здравља Весна Илић рекла је да тренутно постоји ризична хигијенско-епидемиолошка ситуација у зони према мадјарској граници, где је појачано задржавање миграната, те да су предузети кораци оснаживања локалних самоуправа, како би се очувала здравствена стабилност и српске популације и миграната, као што је, оцениа је, очувана до сада.

Заменик заштитника градјана Милош Јанковић истакао је да је у приступу мигрантској кризи Србија одабрала добар, али рискантан принцип – либерални приступ према мигранатима, насупрот рестриктивном приступу свих осталих земаља.

– Потребно је системски размишљати шта са свим људима који су у Србији. Такодје, код нас се враћају повредјени људи из Мадјарске, долазе повређени из Бугарске. Имамо велики број људи који су били жртве злостављања, што описује извештај ‘Хјуман рајтс воча’ (ХРW). То нисмо ми јасно, недвосмислено приказали. Држава Србија требало би јасније да прикаже у каквом стању долазе мигранти. Може лако да се преокрене ствар да се каже да смо их ми злостављали – нагласио је Јанковић.

Он је похвалио рад тог Одбора и указао да је целе прошле године континуирано сагледавао ситуацију са мигрантима, и да су увек били укључени представници МУП, НВО, медјународне организације.

– Такав проактиван, афирмативан приступ довео до тога да смо заједно радили на решавању проблема. У име заштитиника градјана, изражавам велико признање одбору за све што је учинио до сад – рекао је Јанковић.

Другој седници Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва присуствовали су директор Канцеларије УНИЦЕФ у Србији Мишел Сен Ло, Франческа Бонели из УНХЦР, представници Министарстава, невладиних организација.

Танјуг