У Србији тренутно послује преко 1.100 фирми чије је власништво скривено у неком од пореских рајева широм света, објављено је на веб страници Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
У тексту под насловом „У Србији 334 предузећа из земаља са црне листе ЕУ”, наводи се да Европска унија уводи регистар крајњих власника фирми, како би спречила избегавање плаћања пореза и прање новца преко оф шор зона, што ће у будућности имати последице и по Србију.
Пословање фирми регистрованих у оф шор зонама није нелегално, али се оне често злоупотребљавају за прикривање имовине, избегавање плаћања пореза и прање новца.
Европска унија (ЕУ) је због тога саставила црну листу оф шор земаља, на основу информација које су јој достављале државе чланице.
На листи ЕУ, објављеној средином прошле године, налази се 30 земаља означених као „зоне које не сарађују”.
Тренутно је власништво 334 фирме из Србије, како се тврди у тексту, скривено у некој од земаља са црне листе ЕУ.
Према подацима Агенције за привредне регистре, највише оф шор власника српских фирми регистровано је на Британским Девичанским Острвима – 147, следе Панама са 35 и Лихтенштајн са 33.
Према наводима ЦИНС-а, у Андори су регистрована четири оф шор власника српских фирми, у Монаку 4, у Гернзију 3, на Сејшелима 19, Либерији 6, Маурицијусу две, у Хонг Конгу 15, Брунејима три, на Маршалским Острвима 9, Нијуеу једна, у Белизеу 22, Бахамима 12, на Светом Винсенту и Гренадинима 9, Светом Кристофору и Невису пет, Кајманским острвима четири, и у Ангвили једна.
Међу српским фирмама, које су купили власници скривени у некој од оф шор зона са црне листе ЕУ, аутор текста наводи, најстарије је српско предузеће за производњу, дистрибуцију и приказивање филмова „Београд филм”, које је током 2007. године купио Никола Ђивановић за нето више од тадашњих девет милиона евра.
Како додаје, касније се испоставило да је иза купца биоскопа заправо била мрежа оф шор предузећа – а иза њих Ђивановићева фирма са Бахама и група бивших руководилаца Београд филма.
Ђивановић, који је потом оптужен за прање новца, утају пореза и злоупотребу службеног положаја, са Тужилаштвом је 2012. године склопио споразум, после којег је осуђен на три године затвора због злоупотребе службеног положаја, док је оптужба за прање новца одбијена.
Куповина Београд филма је само један од примера злоупотребе такозваних оф шор зона за криминалне активности, наводи ЦИНС и додаје да је у случају Панамских папира испливало да је у Панами регистрован крајњи власник српске фирме Инеx-Иммогуард, која се бави физичко-техничким обезбеђењем.
„Кикиндски бизнисмен Дејан Бабић, који је хапшен прошле године због наводних малверзација у своја два предузећа, сувласник је фирме Аграголд доо, заједно са још једном фирмом са Панаме”, пише ЦИНС.
Међу панамским власницима српских фирми налази се и компанија Логфор Инц, која поседује четири домаћа предузећа, међу којима је и Атомски здесна – предузеће које носи исти назив као и филм редитеља Срђана Драгојевића и које је сада у ликвидацији, а било је и у његовом посредном власништву, додаје се.
У тексту се такође наводи и тајно власништво Мирослава Мишковића у Универзал банци, преко које су оф шор фирме са Кипра, Британских Девичанских Острва и Белизеа биле међусобно повезане и пословале са Мишковићевим кипарским холдингом Хемсладе Траде Лимитед, уз подсећање да је НБС 2014 одузела дозволу за рад тој банци.
Оф шор компаније су коришћене и приликом приватизације неколико фирми из позната 24 случаја спорних приватизација и пословања предузећа, пише ЦИНС и прецизира да је реч о преузимању акција у Луци Београд и трговинском ланцу Ц маркет, и продаји удела у фирми Вечерње новости.
Пред Тужилаштвом за организовани криминал се тренутно води шест поступака за прање новца од којих један укључује случај криминалне групе Дарка Шарића, која је пласирала више од 20 милиона долара нелегалног новца, стеченог продајом кокаина, користећи оф шор фирме које је у Делаверу основала агенција Харвард Бусинеш Сервицес.
Шарићева група „опрани” новац је инвестирала у куповину предузећа у приватизацији, некретнина и пољопривредних газдинстава.
Агенција Харвард Бусинеш Сервицес, која се налази у монтажној кућици, поред осам фирми повезаних са Шарићем и његовим сарадницима, од 1981. године је на својој адреси регистровала скоро 150.000 фирми.
Наводећи да је ЕУ донела директиву по којој ће до јуна 2017. све њене чланице морати да успоставе регистар крајњих, правих власника предузећа, ЦИНС закључује да ће то у будућности имати утицаја и на Србију, уколико успешно прође процес придруживања Унији.
У тексту се међутим констатује да се Кипар, на ком је тренутно регистровано 795 власника фирми из Србије, као и америчка држава Делавер, не налазе на црној листи оф шор зона ЕУ, преноси Танјуг.
Политика
