Београд – У Србији тренутно борави око 8.000 избеглица, од тога је 6.000 њих смештено у центрима – подаци су до којих је дошао Н1.
Боравак миграната се значајно продужио, тако да они у Србији проводе и више од девет месеци. И док у Комесаријату за избеглице и миграције тврде да кроз радионице у центрима олакшавају боравак мигрантима, из невладиног сектора упозоравају да држава заобилази закон и избеглице на српској територији држи потпуно илегално.
Када на путу до Немачке, ненадано направите паузу од 9 месеци баш у Србији – она може за вас постати држава шанси. На пример, да, као ове жене, откријете скривени таленат. Попут 18-годишње Морсал из Авганистана, која је свој али и боравак свих у центру за избеглице у београдској Крњачи обогатила овим уметнинама – како на зиду, тако и на платну.
„Волела бих да научим како да цртам портрете. Сада углавном сликам цвеће, дрвеће. Речју, природу. Волела бих да нацртам лик наше менторке овде у кампу“, каже Морсал Фарезале из Авганистана.
Ипак, зна се ко је овде на трону умећа са четкицом. Неформални краљ сликарства, аутор портрета је 10-годишњи Фархад из Авганистана. Црта толико добро да ускоро креће на приватне часове и толико посвећено да нема баш много времена за разговор.
„Са шест година сам почео да сликам и већ 4 године то обожавам. Волим да цртам портрете више од било чега“, каже Фархад.
Осим у сликању, мигранткиње се могу опробати у шивењу, а у свим центрима – тврде у Комесаријату за избеглице и миграције – време се троши и на теренима за одбојку, фудбал и стони тенис.
„Када је реч о деци, сваки центар има кутак за децу, постоје интернет кафеи, „социал“ кафеи, за децу је организовано неформално образовање. Уче матемарику, уче језике, уче немачки, уче српски, уче енглески, каже Иван Мишковић, из Комесаријата за избеглице и миграције.
То је избеглицама потребно, али недовољно – изричити су у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Упозоравају: мигранте је потребно интегрисати у складу са законом, а не радионицама прикривати да у Србији бораве потпуно илегално.
„Што је једно стање које је недопустиво према српским прописима и просто морате да урадите нешто са тим људима. Да ли ћете им обезбедити повраћај из земље из које долазе, да ли ћете утврдити ко јесте ко није избеглица и дати им заштиту у Србији, да ли ћете организовати спајање породица са њиховим рођацима на западу. Али мора нешто да се предузме, не могу људи да остану сенке у очима система“, рекао је Радош Ђуровић, из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.
Надлежни одговарају старим оправдањем: закон се не прати слепо јер Србија мигрантима није циљ.
„Све то време које они проведу овде, они у ствари чекају да буду примљени у Мађарску, наставе свој пут даље. Тако да је Србија заиста била и остала земља транзита“, каже Иван Мишковић.
А транзит иде споро – дневно и то радним данима само 10 избеглица легално може да уђе у Европску унију преко Мађарске.
Адам Сантовац / Н1
