У Србији резерве литујума вредне $123.500.000.000, експлоатација препуштена стрaнцима

Београд — Генерални директор компаније Рио Тинто у Србији Ричард Стори изјавио је да би Србија са јадаритом могла да задовољи потребе за литијумом на глобалном тржишту.

Јадарит је минерал који је веома тражен, јер садржи литијум и бор. Стори је рекао и да је летос произведена прва роба са литијумом из српског јадарита,

Стори је казао да је компанија Рио Тинто веома задовољна досадашњим истраживањима јадарита, која показују да ће планирана инвестиција бити економски исплатива. 

У долини, Јадра у близини Лознице, постоји налазиште јадарита са више од 100 милиона тона, које би могло да обезбеди око 19 милиона тона литијума, истакао је Стори на трећој медјународној конференцији о минералним ресурсима у Србији, под називом “Покретачка снага привредног развоја”. 

Он није прецизирао која је роба већ произведена од српског литијума, али је нагласио да је то знак да ће тај пројекат бити успешно реализован и да ће Србија имати од њега велике користи. 

Јадарит је јединствени борни минерал који у себи садржи литијум, а пронашао га је тим геолога компаније Рио Тинто 2004. године. 

Према његовим речима, литијум има широку примену, на пример, у градјевинској индустрији, аутоиндустрији, медицини, производњу мобилних телефона. 

Стори је додао да аутоиндустрија има све веће потребе за литијумом, који се користи за батерије код електричних аутомобила. 

Он је рекао да би из јадарита могло да се добије и око 12 милиона тона натријум бората. 

“Желимо да позиционирамо Србију на светском тржишту зелених минерала”, навео је Стори. 

Јадарит је уникатни минерал који истовремено садржи у себи и руду литијума и руду бора. 

Раније је најављено да ће Рио Тинто, једна од водећих компанија у области рударства и металургије, направити фабрику за прераду уколико истраживања буду позитивна. 

Према његовим речима, ако би ова инвестиција заживела, то би значило и изградњу фабрике за прераду што би упослило много више људи. 

Јадарски басен са количинама и садржајем литијума и бора у руди један је од најзначајнијих у свету, наводи се у Стратегији у којој је процењено да ће Србија до 2020. остваривати годишњи приход од производње литијума у износу око 124 милиона долара односно највише до 18 одсто укупних прихода од производње свих металичних минералних сировина у земљи.

Нови закон о рударству
Србија је богата златом, литијумом, бором, бакром, молибденом и другим рудама, а њихово боље искоришћавање омогућиће нови Закон о рударству и геолошким истраживањима, који ће скупштина вероватно усвојити почетком 2014, речено је данас на трећој Медјународној конференцији о минералним ресурсима у Србији. 

Званичан почетак јавне расправе о том закону очекује се првих дана децембра, а до краја године влада би могла и да га усвоји, рекао је државни секретар у Министарству природних ресурса, рударства и просторног планирања, Томислав Шубарановић, новинарима. 

Он је, на скупу “Покретачка снага привредног развоја”, казао да је већ одржано неколико јавних расправа о нацрту тог закона, који ће значајно поједноставити процедуре и омогућити инвеститорима бољи положај, али и већу заштиту интереса државе, као власника природних ресурса. 

Шубарановић је нагласио да је стари закон био непримењив у многим деловима. 

Нови закон ће, како је нагласио, омогућити извоз стратешких минералних сировина и биће оствариво стратешко партнерство са државом у тој области, а рокови геолошких истраживања биће повољнији. 

Помоћник министра за рударство, Зоран Даниловић, указао је да је Србија веома богата минералним ресурсима, да су посебно значајна налазишта литијума у руди јадарит код Лознице, као и злата на Црном врху, у близини Жагубице.

Он је навео да су за злато најбољи резултати истраживања на локацији “Потај Чука-Тисница” код Жагубице. 

Према његовим речима, у Србији има значајних резерви и олова, цинка, сребра, уљних шкриљаца, нафте и гаса. 

У Србији су отворена 126 истраживачких поља, а доминантне су америчке компаније, навео је Даниловић, додајући да постоји све веће интересовање за подземне воде и да су већ одобрена 153 хидрогеолошка истраживања. 

Помоћник директора за комерцијалне послове у Рударском басену Колубара, Игор Смиљковић, навео је да Колубара обезбедјује годишње 30 милиона тона угља и да је потребно повећати производњу до 35 тона. 

Смиљковић је рекао да ту постоје око две милијарде тона резерви угља које ће бити експлоатисане до 2050. или 2060. године. 

Најзначајнија инвестиција Колубаре је, како је рекао, отварање површинског копа Радљево на око 6.000 хектара, чија је експлоатација планирана од 2014. до 2040. године. 

У почетку је планирано обезбедјивање око пет милиона тона годишње у Радљеву, касније до 13 милиона тона, навео је он и додао да је за активирање Радљева потребно потпуно изместити два насеља са око 1.000 домаћинства и четири насеља делимично. 

Смиљковић је додао да ће Радљево обезбедити укупно око 355 милиона тона угља.

Танјуг