У Србији се годишње обави више абортуса него што се роди беба. Свака нежељена трудноћа је прича за себе, није лака ни за кога, посебно за жену коју је задесила. Питање је шта друштво може да учини да се број таквих невоља смањи.
Многе успешне жене потврдиће вам да каријера није сметња мајчинству. Оно што јесте проблем је што млади не желе да постану родитељи, ако прво не остваре високе услове. Добар посао, стан, социјалну сигурност.
Други велики проблем је број нежељених трудноћа које се завршавају абортусом. Чак 150 хиљада годишње у земљи чије се становништво топи.
“Разлоге треба тражити у непостојању друштвене свести о значају и вредности планирања трудноћа. Млади се не васпитавају да чувају и негују своје здравље и да умеју да сагледају да абортус с једне стране нарушава здравље и могућу плодност, а да контрацепција одлаже рађање и чува плодност за време када буду желели да постану родитељи”, каже др Катарина Седлецки из Републичког центра за планирање породице.
Најважније је избећи нежељену трудноћу, кажу стручњаци. Јер сваки абортус је велика траума. Још већа ако жена нема подршку партнера.
“Прво што доводи до психолошких, физиолошких, хормонских промена, али оно што је најважније да ствара велико неповерење у будуће партнерске односе, у будуће планирање породице”, сматра специјалиста за породичну психотерапију Вера Деспотовић Станаревић.
Друге институције, попут цркве, не познају појам “нежељена трудноћа”. За њих је сваки човек добродошао на овај свет. Али, јесу ли спремни да помогну жени која је у дилеми и како то чине.
“Труд је усмерен на то да сам човек донесе одлуку да то неће учинити. Варају се они који мисле да црква има обавезујуће прописе, никакво насиље за цркву није прихватљиво, а чин је трагичан”, рекао је Глигорије Марковић, јереј СПЦ-а.
О контрацепцији знамо забрињавајуће мало, то се нарочито односи на младе. Истраживања показују да је такво незнање раширено и код студената медицине.
Када се деси нежељена трудноћа младићи се углавном склањају, сматрајући да је то проблем њихове партнерке, а не њихов.
“То нам говори да је потребно много више уложити у едукацију и у подизање свести о физиологији, уопште о репродукцији и о безбедном сексуалном понашању”, каже докторка Седлецки.
Јер, иначе, млади такве проблеме решавају напречац.
“Уколико бих непланирано затруднела у овом тенутку мислим да бих абортирала из разлога што нисам завршила факултет и немам сталан посао, а нисам ни сигурна у каквим бих била односима са бебиним оцем. Када бих добила подршку и од родитеља и од партнера наравно да бих родила”, каже двадесеттрогодишњакиња Слађана Петровић.
Одлуку да ли ће да роди или не, жена доноси сама. Свако “не” је тешко и најчешће је последица околности и окружења у ком се жена налази. Ако не можемо да утичемо на одлуку, можемо на околности. Онда ће и одлуке бити лепше за све.
РТС
