Позивамо Вас да у суботу 6. јуна будете са нама и својим присуством подржите догађај и пружите подршку кампањи коју ћемо спроводити у наредном периоду.
Црна статистика
У Србији се годишње обави више абортуса него што се роди беба.
Србија је шампион по броју абортуса. У просеку, свака Српкиња абортира три пута.
Због насилног прекида трудноћа, Србија је за десет година изгубила један град величине Београда.
– Годишње се на абортус одлучи и између 6.000 и 10.000 девојака од 16 до 19 година.
– Процене се крећу између 150.000 и 200.000.
– За исто време роди се само 70.000 деце.
Званични подаци не одсликавају у потпуности стварно стање, будући да се поред регистрованих здравствених установа, један број абортуса обавља и у за то нерегистрованим здравственим објектима, без извештавања.
О контрацепцији знамо забрињавајуће мало. То се нарочито односи на младе. Истраживања показују да је такво незнање раширено и код студената медицине.
Девојчица од 12 година најмлађа је пацијенткиња која је у ГАК „Народни фронт“ недавно дошла да уради абортус. На тај корак сваке године се у Србији одлучи око 16.000 трудних малолетница. Расте и број оних које рађају већ са 16 и са мање година.
Недавна студија о сексуалном понашању девојака из Србије показала је да је четвртина њих (28,5 одсто) постала сексуално активна са 16 и мање година.
Приближно половина родитеља уопште не разговара са својом децом о темама које су битне за развој здраве сексуалности.
Мање од 10 посто адолесцената користи контрацепцију.
Трудноћу годишње прекине између три и шест хиљада девојака.
Истраживање показује да последњих година имамо чак трудноће међу јако младим девојкама узраста 11 и 12 година, што је поражавајући податак ако знамо да у земљама које се озбиљно баве тим проблемом у Европи се сматра неприхватљивим рађањем пре 17 године живота зато што у том периоду трудница још увек није зрела. Како статистике показују, у просеку, једна од 20 девојака узраста од 15 до 19 година већ је имала прекид трудноће.
Законодавни оквир
Закони у Србији
Дозвољени прекид трудноће уређен је Законом о поступку прекида трудноће у здравственим установама (1995/05), Закон као хируршка интервенција која се врши на захтев трудне жене; разликује се слободан прекид трудноће (до 10. недеље трудноће) и прекид трудноће по одобрењу (после 10. недеље)
Абортус се обавља на захтев труднице, без навођења разлога, у било које доба ако је до навршене 10. недеље, а по протеку тог рока искључиво уз одобрење лекара, конзилијума лекара или етичког одбора, и то из таксативно наведених разлога (медицински, еугенски или морално-правни разлози)
Кривични законик Србије (2005/12) забрањеним сматра прекид трудноће код кога се противно важећим прописима бременитој жени са њеним пристанком или без њега изврши побачај, започне или помаже у вршењу побачаја (члан 120)
Системска решења у другим земљама
Закони о абортусу веома су различити у земљама Европске уније, почев од Ирске и Малте у којој је намерни прекид трудноће законом забрањен, па све до Холандије, Велике Британије и Шведске које имају најтолерантније законске прописе у вези са абортусом.
Ирска и Малта имају најригорозније законе о забрани абортуса – намерни прекид трудноће забрањен је чак и у случају силовања, а дозвољен је једино у случају када је угрожен живот жене. У Шпанији је, примера ради, абортус званично забрањен и он се дозвољава само у одређеним ситуацијама, али се без проблема обавља у приватним клиникама. У Пољској, Шпанији, Португалу и на Кипру абортус може једино да се примени у случају силовања и озбиљних здравствених разлога – ако је у опасности живот мајке или плода.
У већини земаља Европске уније абортус се може обавити до 12 недеље трудноће, осим у Шведској, у којој је намерни прекид трудноће могуће обавити до 18 недеље трудноће. Абортус је законски дозвољен до 12 недеље трудноће у Немачкој, Аустрији, Белгији, Бугарској, Данској, Естонији, Француској, Грчкој, Мађарској, Летонији, Литванији, Чешкој, Румунији, Словачкој, Словенији и Шведској.
Шведска има најлибералнији закон о абортусу – прекид трудноће безусловно је дозвољен до 12 недеље, ако је трудноћа одмакла до 18 недеље неопходан је разговор са специјалистима, а абортус је могуће обавити и у 22 недељи трудноће уз посебну сагласност стручњака. Малолетницама није потребна писмена сагласност родитеља, а абортус плаћа социјално осигурање.
У Немачкој је абортус легализован 1995. године и то до 12 недеље трудноће, али је потребна сагласност стручњака из специјализованих саветовалишта. У пракси је веома тешко добити ту потврду. У Белгији је ситуација либералнија, а већина абортуса се без проблема обавља у специјалним клиникама.
У Француској је прекид трудноће званично дозвољен 1975. године, а закон дозвољава абортус до навршене десете, односно до дванаесте недеље трудноће, ако конзилијум гинеколога донесе такву одлуку. У Холандији је прекид трудноће дозвољен и до 22 недеље трудноће у неким случајевима, због чега многе жене одлазе у Холандију, када у земљи у којој живе истекне законски рок за прекид трудноће.
У Великој Британији дозвољен је прекид трудноће чак и до 24 недеље, уколико је угрожено здравље мајке или фетуса. У том случају је потребна сагласност два лекара.
Када се ради о решењима за остављање беба које су рођене али мајка не може да преузме бригу о њима, она постоје у многим земљама: Аустрија и Чешка имају развијене системе такозване „Кутије“ за анонимно остављање беба које одмах бивају збрињаване.
О удружењу „Сачувајмо бебе“
Удружење “Сачувајмо бебе” је основано ради остваривања следећих циљева: едукација грађана и грађанки у области репродуктивног здравља, планирања породице и смањења стопе абортуса у Србији, организовање активности, јавних трибина, дебата, округлих столова у циљу смањења стопе абортуса у Србији, филантропија и прикупљање појединачних и корпоративних донација у ову сврху, лобирање, јавно залагање и заговарање да се створе системска решења, која би омогућила женама неопходне услове порођаја и одгоја деце.
Удружење “Сачувајмо бебе” од априла 2015. године спроводи кампању „Сачувајмо бебе“, чији је примарни циљ смањење стопе абортуса у Србији.
Извор: Сачувајмобебе.рс
