Откриће Панамских докумената изнова је пажњу јавности усмерило на проблем пореских рајева и такозваних оф-шор фирми које преко њих послују. Премда такав вид пословања није незаконит, тајновитост пословања и крајња нетранспарентност пружају заштиту и криминалцима који на тај начин релативно лако оперу новац увлачећи га у легалне токове.
Нико с прецизношћу не може да тврди колико је прљавог новца опрано у српској приватизацији, али ако се погледају бројке, јасно је да је и тога било. Оф-шор компаније стоје иза највећих приватизација у Србији, а неке од њих су биле и предмет истрага, сумњи које је изнео Савет за борбу против корупције и интересовања Европске уније.
Оспораване су приватизације Лука Београд, Ц маркета, Новости, Националне штедионице, Сартида и многих других, али је актуелна Влада после полицијске истраге саопштила да у Србији ниједна од чувених спорних 24 приватизације заправо није спорна.
Да је прљав новац преко оф-шор фирми могао, а вероватно и улазио у Србију, тврди и бивши директор Агенције за приватизацију Бранко Павловић, који се на дужности задржао рекордно кратка три месеца 2004. године, када је смењен због покушаја преиспитивања распродаје државне имовине.
Годишње 800 пријава
Највише прљавог новца у Србији потиче из корупције, пореске утаје и трговине дрогом, наводе у Управи за спречавање прања новца. Годишње Управа прими између 500 и 800 извештаја о сумњивим трансакцијама и лицима од банака и институција које су по закону обавезне да је обавештавају. После анализе проследила је 123 информације надлежним тужилаштвима.
– Кад говоримо о пореклу новца, у ствари се ништа озбиљно није радило. У читавом низу трансакција смо дозволили да нам учествују фирме са оф-шор дестинација, а да нисмо уопште донели пропис по коме бисмо морали да видимо порекло тог новца много даље него просто да се каже – са Девичанских острва, са Кипра и слично. Ми смо, дакле, имали несрећу, а и дан-данас је имамо, да имамо људе у власти који се искључиво баве корупцијом. Они се државним пословима баве само успутно – истиче Павловић.
О неозбиљности српске транзиционе власти и степену корупције у процесу српске приватизације сведочи и то што је 25 одсто приватизационих уговора поништено. Омиљене дестинације на које су сумњиве паре свих ових година одлазиле и одакле су се враћале као инвестиције биле су Кипар, Сејшели, Кајманска и Британска девичанска острва, те Лихтенштајн. Иако никада није доказано, у српским медијима се често помињало да су у приватизацији паре прали и руска и италијанска мафија.
Сама Управа за спречавање прања новца је својевремено тврдила да се у јеку приватизације годишње у Србији успешно прало око 1,7 милијарди евра.
– Прљави новац је максимално улазио кроз приватизацију. Пошто је ово подручје где је тог прљавог новца веома много, онда је тај прљави новац улазио да би ове претходне циљеве остварио и да би тако, што је још тежа последица, ставио брану добрим страним инвеститорима – тврдио је Данило Шуковић, бивши члан Савета за борбу против корупције.
Љ. И. – Вести
