У јеку натегнутих преговора државе Србије, синдиката и послодаваца о повећању минималне цене сата рада која износи 121 динар, или мање од евра, лидер Уједињених гранских синдиката Слога Жељко Веселиновић открива за “Вести” да је српски рад јефтинији чак и од сата рада у најнеразвијенијој кинеској регији где се заради 160 динара или 1,29 евра.
Српску битку за повишицу у распону од пет, па до мање од десет центи, стижу још поразнији подаци да су последње мерене мајске просечне плате у Србији ниже од месечних зарада у свим бившим југословенским републикама. Предњачи Словенија са 1.022 евра, следи Хрватска са 755, па Црна Гора са 489, а испред Србије су и БиХ са 424, и Македонија чији је просек 379 или за два евра виши од српског.
Колико је ситуација јадна говори и последње истраживање да је сат радног времена у јавним предузећима која листом послују са губицима скоро четири пута плаћенији у односу на српски приватни сектор.
– Страшан податак је да смо гори од најзаосталијих и да је ситуација толико лоша у приватном сектору који, пунећи буџет, носи систем државе. Наш синдикат је још 2009. године тражио да однос плата у јавном сектору који је био један према девет, односно минималац 22.000 динара (210 евра), а плате у државном сектору и 120.000 (1.200 евра), буде сведен на један према пет. Узалуд, свака власт се правила да нас не чује – појашњава синдикални лидер.
Фризирање статистике
Жељко Веселиновић сумња у званичне податке о смањењу незапослености у Србији.
– Делује као да се све штелује, па и приче да је број незапослених испод 16 одсто први пут у модерној историји, а на бироу мање од 700.000 људи.
Питамо се према којој методологији када знамо да 1,6 милиона ради, а ако је 700.000 јасно је и да је незапослених и више од 35 одсто – каже Веселиновић који сматра да се статистички подаци пласирају у дневно-политичке сврхе.
Лекари и професори у школама су, каже, пали и испод просека, а тешки губиташи јавна предузећа Електропривреда Србије имају плате 80.000 до 100.000 динара, као и Србија гас са енормним дугом и Телеком.
– Та јавна предузећа су мека за удомљење партијских кадрова, па су зато и систематизације радних места потпуно неуређене, измишљена су нека радна места. Када би се мало дубље истражило, видели би да је више хиљада људи који не иду на посао, а примају плате, да радници раде, а врх фирме се башкари. Гомила саветника, помоћника, заменика са огромним платама, негде их има и више од стотину и такви ће потпуно урушити државу – каже Веселиновић.
Показује се, како истиче наш саговорник, да нико не намерава да реформише јавни сектор иако он гута огромне паре грађана.
– Партије се смењују на власти и то тако пуштају јер врана врани очи не вади – закључио је наш саговорник.
Д. Декић – Вести
