У Србији се више верује онлајн медијима, у остатку Европе оним традиционалним

Док Европљани у просеку више верују традиционалним медијима него интернету и друштвеним мрежама, а посебно високо поверење имају у јавне сервисе, у Србији је ситуација управо супротна, показује истраживање јавног мњења „Поверење у медије 2021“ које је објавила Европска радиодифузна унија. Разлог зашто се грађани Србије окрећу онлајн медијима јесте дугогодишње урушавање кредибилитета традиционалних медија.

Према истраживању јавног мњења које сваке године од 2014. спроводи Европска радиодифузна унија (ЕБУ), већина Европљана верује традиционалним медијима (радио, телевизија и штампа). Ниво поверења грађана у те медије остао је стабилан или се чак повећао посљедњих година.

Насупрот томе, поверење у друштвене мреже стално је опадало, достигавши најнижи ниво откако је први пут измерено. Извештај указује и на трајни „јаз у поверењу“ између традиционалних и онлајн медија.

За веродостојне информације грађани се првенствено ослањају на јавне сервисе, при чему се вести ових медија сматрају најпоузданијим извором на више од 60 одсто медијског тржишта, а јаки и слободни јавни сервиси кључна су компонента веродостојног медијског простора који користи и њиховим конкурентима.

Европљани не верују интернету

Према истраживању ЕБУ, већина Европљана верује традиционалним медијима, а ниво поверења остао је стабилан или се чак повећао последњих година. Kао најпоузданији извор информација испитаници наводе јавне сервисе на 60 одсто медијског тржишта Европе.

На нашем тржишту се свесно или несвесно, циљано или мање циљано, организовано ради на томе да се медији потпуно пасивизују, да престану да буду у функцији грађана (Ана Мартиноли, професорка ФДУ)

Највише се верује радију, и то у 24 од 37 европских земаља које је покрило истраживање, док се телевизији верује у седам земља (БиХ, Бугарска, Исланд, Италија, Северна Македонија, Румунија и Турска).

Вестима на интернету се највише верује у Грчкој, Србији, Мађарској и Пољској, а штампи у Холандији и Албанији.

Насупрот томе, Европљани не верују интернету, а још мање друштвеним мрежама. Ова два медија су од 2015. године стално имала негативне вредности нето поверења, а сада је оно најниже откако је први пут мерено 2014. године.

Да Вас подсетимо: Резултати медијског конкурса: Новац миљеницима власти и таблоидима, половина одабраних није из Панчева
Друштвеним мрежама се најмање верује у 32 од 37 земаља (86%), док се штампи најмање верује у четири земље (11%), и то у Бугарској, Пољској, Србији и на Kипру. Телевизији се најмање верује у Грчкој.

Нигде на континенту радио није препознат као медиј коме се најмање верује. То важи и за онлајн медије.

Глобално гледано, поверење у вести је порасло у просеку за шест процентних поена од почетка пандемије ковида 19. Иако је ниво поверења у порасту, постоји јаз између вести на интернету и друштвеним мрежама с једне стране, и вести у општем традиционалном смислу с друге стране, што би се могло посматрати као последица забринутости због широко распрострањених дезинформација на интернету, један је од закључака овог истраживања.

МЕДИЈИ ДЕВАЛВИРАНИ, ИНСТРУМЕНТАЛИЗОВАНИ И ОБЕСМИШЉЕНИ

Ана Мартиноли подсећа да су медији институције друштва и да су, баш као и све друге институције нашег друштва, у огромној мери девалвирани, инструментализовани или потпуно обесмишљени, те да због тога више немамо поверења у њих.

„Ми немамо више садржаје у вези с културом, немамо садржаје образовног карактера, о омладинском и дечјем програму не вреди ни причати. Просто мислим да је питање поверења у медије много шире од тога какав је информативни програм одређеног медија. Данас је, рецимо, радио, који је деведесетих година био носилац и покретач важних друштвених и политичких процеса, претворен у обичан џубокс и управо такви процеси указују на то да се на нашем тржишту свесно или несвесно, циљано или мање циљано, организовано ради на томе да се медији потпуно пасивизују, да престану да буду у функцији грађана, да буду нешто што ће да забави, анестезира, да одвуче пажњу, да изазове повишене емоције контроверзним или сензационалистичким темама и садржајима, али да заправо немају за циљ да публику учине активним, добро информисаним учесницима друштвеног и политичког процеса, и то није случајно“, закључује професорка Мартиноли.

У Србији се генерално не верује медијима

У истраживању се наводи да уколико је велико поверење грађана у јавне сервисе, из тога следи да је велико и поверење у традиционалне медије.

Иако ово истраживање није обухватило Србију када се ради о поверењу у јавне сервисе, Демостат је недавно објавио да 39 одсто грађана уопште не верује Радио-телевизији Србије, 28 одсто нема ни позитивно ни негативно мишљење, док 30 одсто има потпуно поверење у рад тог јавног медијског сервиса. Будући да грађани немају поверења у јавне сервисе у Србији – исто важи и за традиционалне медије.

Демостат је недавно објавио да 39 одсто грађана уопште не верује РТС-у, 28 одсто нема ни позитивно ни негативно мишљење, док 30 одсто има потпуно поверење у рад тог јавног сервиса

Професорка Факултета драмских уметности у Београду и теоретичарка медија Ана Мартиноли каже за Цензоловку да је поверење субјективна компонента, односно некакав лични доживљај, који је условљен разним друштвеним, политичким, економским, образовним, културним и другим условима, а процес креирања степена поверења јесте резултат одређене вишегодишње перцепције медија од стране појединаца.

„Kада је у питању наш јавни сервис, он ипак у тренуцима кризе има добар резултат, што је показао и у последњих годину дана. Дакле, највећи део публике гравитира ка јавном сервису када се дешавају неки велики догађаји, кризни и ванредни догађаји. РТС има снажан бренд, уз све своје мане и недостатке и јако мрачне периоде од којих је један, нажалост, и овај тренутни. Дакле, тај медијски бренд донекле утиче, гради и јесте елемент поверења у одређене медије. Чини ми се да је поверење у РТС и мало веће него што то квалитет његовог програма заслужује“, објашњава Мартиноли.

ЕБУ је Србију оценила као земљу у којој се генерално не верује медијима. Грађани Србије имају најмање поверења у штампу, затим радио и телевизију, а највише верују онлајн медијима и друштвеним мрежама, наводи се у истраживању Европске радиодифузне уније.

Да Вас подсетимо: Суд части НУНС-а ће одлучивати о искључењу Сотировски из чланства због вређања новинара
Ипак, истраживање које је ове године спровео Ипсос каже да грађани Србије највише информација добијају путем ТВ-а, а самим тим и највише поверења имају у тај медиј. Приметно је и да су истраживачки медији оцењени као поуздани.

Мартиноли: Независни онлајн медији налик на независну сцену деведесетих

„Мислим да је важно направити разлику да када кажемо ’онлајн’, не мислимо на друштвене мреже“, напомиње наша саговорница и додаје:

ЧИНИ МИ СЕ ДА ЈЕ ПОВЕРЕЊЕ У РТС И МАЛО ВЕЋЕ НЕГО ШТО ТО KВАЛИТЕТ ЊЕГОВОГ ПРОГРАМА ЗАСЛУЖУЈЕ (АНА МАРТИНОЛИ, ПРОФЕСОРKА ФДУ)

„Све оно што недостаје у традиционалним медијима нашло је свој простор у онлајн окружењу. И публика која је заинтересована да буде добро информисана схватила је да се тај садржај више не налази у традиционалним медијима, већ се сада налази онлајн. И мени се чини да су управо ти истраживачки медијски пројекти и организације које функционишу у онлајн окружењу нешто налик на независну медијску сцену деведесетих година прошлог века. Дакле, када смо имали мреже малих локалних радио и телевизијских станица које су имале неки релативно мали домет, оне су успеле да изграде веома снажан утицај управо захваљујући кредибилитету, правовремености и фокусу на оне теме које су важне за једно друштво. Мислим да управо на томе независни онлајн медијски пројекти граде свој утицај и поверење.“

Оба поменута истраживања штампане медије наводе као оне у које грађани Србије имају најмање поверења. Према Ипсосу, главни разлози зашто грађани немају поверења у одређене медије повезани су са ширењем дезинформације (39%) и, још важније, политичким утицајем под којим се налазе (44%). Осим тога, трећина грађана не верује одређеним медијима због ширења пропаганде (36%).

Повратак поверења грађана у медије биће дуготрајан процес, зависиће од воље политичких власти, а упитно је да ли ће исход бити позитиван, с обзиром на то да се медији годинама системски уништавају.

цензоловка.рс