Ове школске године први пут у клупе основних школа сешће 63.371 ђак првак, што је за шест хиљада мање него протекле године.
У неким сеоским срединама и у овој школској години биће спојена одељења. Ситуација је најкритичнија у источној Србији, где се сваке године број деце стасале за полазак у школу драстично смањује. Таква ситуација је у Црној Трави, где ће бити свега седам ђака првака.
У 204 школе биће уведена једносменска настава и то у преподневним сатима, док ће ученици послеподне имати могућност да учествују у различитим радионицама. Министарство просвете осмислило је 50 активности на које ће ученици моћи да утроше поподне. Додатну наставу моћи ће да похађају сва деца од првог до осмог разреда, уколико то желе.
Прва у низу новина у школама јесте електронски дневник, који је од ове године уведен у свих 1.800 основних и средњих школа, колико их има у Србији. Увођењем е-дневника, родитељи добијају увид у све оцене и изостанке своје деце. Kао предност овог система наводи се то да родитељи у сваком моменту могу да имају увид у оцене и изостанке своје деце, а како је наставницима онемогућен увид у оцене из других предмета, оцењивање би требало да буде реалније и објективније.
Осим е-дневника, ђаци у 500 школа имаће и дигиталне учионице, који ће ђацима омогућити да им настава буде занимљивија и интерактивнија.
Основци ће се сусрести и са новим школским предметима, попут технике и технологије, физичког и здравственог, као и рачунарства и информатике за ученике нижих разреда основне школе, а новина која изазива највише пажње је државна матура, односно нови завршни испит за средњошколце.
Измене у школству ће се тицати и екскурзија, те ће тако основци након повратка са екскурзије имати обавезан реферат о томе где су ишли и шта су тамо видели. Сваки аутобус који превози ђаке мораће да има има појас за везивање, а за путовање које траје дуже од два дана родитељи ће достављати податке о здравственом стању ученика.
Штрајк за почетак школске године
Унија синдиката просветних радника Србије најавила је штрајк. То је добар тренутак да се упозори на све оно што се у просвети и образовању дешава, изјавила је за Н1 Јасна Јанковић из Уније синдиката просветних радника Србије.
Она је подсетила је да је било предвиђено да се платни разреди уведу од 1. јануара 2016. године, да је тај рок сада померен за 1. јул 2020, што према њеној оцени, вероватно доводи до 2021. године.
Указала је и да због забране запошљавања у јавном сектору, чак 30.000 људи у просвети ради на одређено време. Kако је рекла, има најава да ће та забрана бити укинута од 1. јануара 2020, али у Унији страхују да ће то отворити нови проблем – запошљавање “под контролом” партијских директора.
Говорећи о најављеној дигитализацији и модернизацији школског програма, Јасна Јанковић је истакла да неке школе још немају интернет, а уводи се редован предмет Информатика и рачунарство.
Министар просвете Младен Шарчевић изјавио је да сматра да скраћење часова на 30 минута почетком нове школске године које је најавила Унија синдиката просветних радика, која траже наставак проговора око платних разреда, представља борбу за позицију између репрезентативних просветних синдиката.
“Можемо да седнемо да разговарамо, могли смо и у јуну. Пре свега, они знају да тај посао обавља кабинет премијерке, да је ангажовано Министарство државне управе и локалне самоуправе као и друга министарства”, казао је Шарчевић за РТС.
Министар је рекао и да не може да разуме због чега школска година мора да почне са скраћењем часова јер је, како је казао, у последње три године било четири повећања плата, а најавио је и пето.
Извор: 021
Аутор: Блиц, Н1, РТС
