У Србији скоро 30.000 робова

Београдски глас – Пропаст Римске империје требало је да означи и крај робовласништва, међутим, савремено доба не само што производи модерне робове већ их је сваке године све више. Да је ова појава у озбиљном замаху, указује и револуционарна тужба рудара против компаније из Ванкувера, поднета канадском суду, због саучесништва и профитирања у злочину модерног ропства који је извршен током принудне изградње рудника Биша у Еритреји. На свету је, иначе, пре две године било укупно 48,5 милиона савремених робова. Србија је на ранг-листи 167 земаља заузела 32. место са 28.700 „потомака“ Спартака, једног од најпознатијих робова у историји.

Ти подаци из 2016. показују глобално повећање од чак 30 одсто у односу на претходну годину. До њих је дошао „Галуп“, за потребе аустралијске фондације „Ходај слободно“ (Wалк Фрее Фоундатион), кроз 25 упитника на 52 језика. Фондација указује на то да се стање погоршава због глобалног расељавања и миграција, које повећавају изложеност свим облицима ропства.

Индекс модерног ропства је, у ствари, рангирање држава према броју становника који су у модерном ропству у односу на укупан број становника. Критеријуми за одређивање ропства су дужничко ропство, принудни рад и трговина људима. Кад је о методологији реч, „Галуп“ користи 24 варијабле које утичу на угроженост од ропства, а које су из сфере политичких права и безбедности, финансијске и здравствене заштите, заштите најугроженијих и конфликата.

Проценат људи у ропском положају тешко је прорачунати због прикривене природе тог злодела и ниског нивоа идентификовања жртава. Дакле, појава је знатно израженија него што показују доступни подаци. Забрињава то што су случајеви модерног ропства откривени у свакој од 167 земаља обухваћених истраживањем. Али колико год та експертиза била релевантна, чињеница је да није исто мерити савремено ропство, или ма коју другу појаву, у развијеној и неразвијеној земљи. Изостају национално специфични индикатори, који би створили знатно прецизнију слику фактичког стања у свакој држави.

Брига државу за Устав

Са 28.700 модерних робова, међу 7.087.000 становника, Србија дели 32. место са Бугарском, Грчком, Хрватском, Црном Гором и још 16 земаља. У нешто горој позицији су Македонија (на 18. месту) и БиХ (на 25. месту), док су боље позиционирани Косово (на 37. месту) или Словенија (на 41. месту). Према истом извору, број људи који у Србији живе у ропском положају је од 2014. порастао за 2.900 закључно са 2016. годином. Србија је релативно добро прошла, али би била при самом дну да се гледала и препорука Савета Европе из 2004, на коју се позива Европски суд за људска права, по којој принудни рад обухвата и рад „за који се не исплаћује адекватна зарада“. По том критеријуму, минимум трећина наших запослених налази се у ропству сличном принудном раду.

Устав Србије, у оквиру људских права и слобода, декларише да је људско достојанство неприкосновено, да су „сви дужни да га поштују и штите“, да запослени имају право на штрајк у складу са законом… Члан 26 забрањује „ропство, положај сличан ропству и принудни рад“. Забрањен је сваки облик трговине људима, а принудни рад дефинисан као сексуално или економско искоришћавање „лица које је у неповољном положају“.

Ми имамо много више од 28.700 грађана који су у ропском положају, цени социолог Зоран Гавриловић, иначе директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), зато што смо друштво политичког капитализма и држава заробљена корупцијом, а правни систем је у великој мери суспендован, па права буквално зависе од тога колико је грађанин далеко или близу политичким моћницима.

„Тако имамо парадоксалну чињеницу да је Србија завршила транзицију, али је настао коруптивни систем са класом људи који владају и класом људи којима се влада“, каже Гавриловић. „Релације између те две класе обележене су не владавином права, већ односима моћи. Суштина је у томе да имамо значајан део света рада који не може да оствари своја права, од најбаналнијег, добијања плате на време до тога да немају право на синдикално организовање. Оно је у приватном сектору де факто уништено. Последњи пример је турска фирма у Смедереву, где су радници добили отказе зато што су се побунили због услова рада и што су поставили фотографије са штрајка на социјалне мреже. Са енормном стопом незапослености, људи су доведени у ропски положај јер прихватају да раде на црно само да би преживели, одричу се својих права на здравствену књижицу, радни стаж… Више не гледају у своју будућност, већ на то како сада преживети. То је главни индикатор савременог ропства: људи су спремни да своја права регулишу ван правног система, а то су чинили робови – за њих закон није важио. Последица је да су ти људи не само правно неједнаки, искључени, експлоатисани, већ су и друштвено неангажовани и деполитизовани. Постали су друштвена маргина и оно Аристотелово оруђе које говори“.

Ропски утицај дуалног образовања

Увећању броја грађана у ропском положају погодује приватизација у којој Србија није добила нове технологије и нови менаџмент, па је зато у порасту тражња за простом и неедукованом радном снагом.

„Плашим се да ће систем дуалног образовања само ојачати оквир у коме се производе модерни робови“, додаје Гавриловић.

Пише: Драгица Бг. Пушоњић, Београдскиглас.рс