Београд — Према недавно објављеном истраживању, чак 46 одсто фирми у Србији нема ни један интернет канал. Та привредна друштва нису присутна на интернету. Немају wеб сајт.
Према закону, она нису у обавези да имају своју интернет презентацију.
Многе фирме, попут неких мањих продавница немају своје портале, јер комшије свакако знају за њих. Међутим, у последње време велики број занатлија се одлучује да своје услуге представи и у виртуелном “пословном простору”.
До пре пар година само најелитнији фризерски салони су имали своју wеб страницу. Данас то више није случај. Па чак и вулканизери, мајстори свих профила, преко интернета добијају већину својих муштерија. Интерент продаја “из фотеље” је доживела врхунац.
Међутим, бројка од 46 одсто привредних друштава, који наводи портал итрешења.цом, и даље нас позиционира на дну европске лествице. Сличан проценат је и са земљама региона.
Kако је недавно писао Дневник, Агенција за привредне регистре, у складу са Законом о Централној евиденцији стварних власника усвојеним прошле године, установила Централну евиденцију стварних власника предузећа. Међутим, још увек се не знају стварни власници сваког петог привредног друштва.
Можда, управо због ових “невидљивих” фирми имамо висок проценат фирми које немају свој сајт. То су углавном основана правна лица за “једнократну употребу”.
Kо жели успешно да послује, пракса је показала, свако привредно друштво мора да има има своју “личну карту” на интернет небу. Сајтови данас могу да се ураде од 20 до 5.000 евра. Kо је вешт са програмирањем, може и џабе, а има и фирми које то раде бесплатно, само што се привредна друштва обавежу да код њих одржавају свој портал.
“У Србији углавном се праве три врсте сајтова. Основини, презентациони имају само пар страна и они су по правилу најјефтинији. Сложеније сајтове имају фирме које се баве он-лине трговином. Док у трећу групу сајтова спадају они који су технички сложени, а користе их велике фирме, медији, државне институције. Велике фирме знају да због једног производа направе сајт, кога промовишу пар месеци, док акција траје”, прича Ђорђе Војимировић, из фирме наклик.рс
Према његовим речима, фирме током времена надограђују своје сајтове. То је карактеристично за фирме које се баве трговином. Kрену са 15 страна на сајту, а онда током времена могу да имају чак 700 страна.
“Сваки сајт мора да има основне податке о фирми, контакт телефон, мејл, адресу фирме, мапу где се она налази. Наравно треба да се наведе чиме се конкретно фирма бави. Шта она нуди кориснику. Добро је да има услугу и производ који нуде. Не би било лоше да имају и референце од корисника. Углавном фирме траже и да се објави историјат фирме”, каже Војмировић.
Kако Војмировић објашњава, када корисник уђе на сајт, то је као да је ушао у нечију фирму.
Б92
