Београд — У прва два месеца ове године сваког дана је без посла остајало око 150 људи.
Иако су економисти предвидели да ће у току ове године без посла остати 8.000 радника, реалност их је демантовала, јер је само у прва два месеца радно место и плату изгубило више од 9.000 грађана Србије, констатује “Блиц”.
Скоро трећина радно способних грађана у Србији нема посао, а стопа незапослености крајем године могла би да достигне психолошку границу од 30 одсто, предвиђају економски стручњаци који верују да ће незапосленост наставити да расте због неликвидности привреде и вишка запослених у јавном сектору.
“У прва два месеца, према подацима Републичког завода за статистику, без посла је остало 9.210 људи, од тога 6.295 у јануару и 2.915 у фебруару. Нисмо рачунали на то и тешко је предвидети какав ће тренд бити до краја године”, прича економиста Мирослав Здравковић.
Са друге стране, подаци Националне службе за запошљавање показују да је прошле године више од 170.000 људи остало без посла.
Аналитичари Фонда за развој економске науке сматрају да српска привреда показује лагани опоравак, али не у свим секторима. Опорављају се само аутомобилска, фармацеутска и нафтна индустрија, па до краја године није реално очекивати да ће се повећати општа запосленост.
Промет у трговини за трећину је мањи у односу на 2008. годину, а отпуштања су логична последица тешког стања у коме се налази наша привреда, јер и пад куповне моћи доводи до мањег обима производње, а она до мање запослених у производном сектору.
“Подаци званичне статистике говоре да је крајем прошле године незапосленост у Србији са 25,5 смањена на 22,4 одсто. Тај податак је дискутабилан, јер је опао БДП, мањи су приходи и мања је потрошња”, каже економиста Милојко Арсић.
“Чак и ако се оствари привредни раст од 1,5 до два одсто, неће се повећати и број запослених, јер је највећи део фирми у кризи, па је до краја године могућ само даљи пад броја запослених, у најбољем случају очекује нас стагнација”, оцењује он.
Како је од почетка кризе број радника највише опао у прерађивачкој индустрији, економисти се слажу да држава треба да подстиче пре свега прерађиваче, пољопривреду, информатику и енергетику, јер то гура привредни раст, а не финансије и некретнине, а поготово је бесмислено, сматрају, да држава субвенционише радна места у шопинг моловима и трговинским центрима, јер се тиме без посла директно оставља 10 пута више људи у малим породичним радњама.
Посебно неповољна одлика незапослености у Србији јесте њена дуготрајност јер чак две петине незапослених не ради дуже од пет година, а само четвртина краће од годину дана.
За креирање нових радних места потребно је решити основна питања која се тичу пословног окружења, на пример оснивање предузећа, процедуре за плаћање пореза, као и трошкове издавања дозвола.
Поред тога, радно законодавство отежава ситуацију јер уноси нефлексибилност како за примање тако и за отпуштање радника.
Државни секретар у Министарству рада Зоран Мартиновић објашњава да стопа незапослености младих у Србији износи 51,2 одсто, што значи да у Србији око 207.000 младих до 30 година не ради, од чега је више од 20 одсто неквалификовано, а око 58 одсто има средње образовање, док је 63,3 одсто без радног искуства.
Стопа незапослености младих се у последње четири године повећала за 16 одсто.
Блиц
