Ако изостану конкретне мере за ублажавање кризе ове године у Србији би могло да се угаси између 140 и 160 хиљада радних места, пише у најновијој анализи Међународног монетарног фонда након четврте ревизије аранжмана са Србијом.
Наглашава се да је неколико монетарних и фискалних мера које су до сада предузеле српске власти ублажило утицај кризе.
Смањење каматне стопе, државне гаранције за кредите малим и средњим предузећима и субвенционисани зајмови Фонда за развој, краткорочно су смањили трошкове камата.
Ипак, наводи се да би одобравање нових зајмова могло да утиче на способност предузећа да плаћају камате у периоду када се оне поново нормализују.
Поред добрих биланса у предузећима задњих година, како се додаје, треба имати на уму да пандемија може да повећа незапосленост.
ММФ напомиње и да је од 100 до 120 хиљада радника у Србији запослено је у фирмама које имају проблеме са плаћањем камата и са ликвидношћу.
БИЛО БИ ДОБРО ДА ДРЖАВА НАСТАВИ СА МЕРАМА ПОМОЋИ
Посебно су осетљиви сектори попут индустрије машина и опреме, малопродаје, велепродаје, транспорта и угоститељства.
Ризична дуговања предузећа би такође могла да буду у порасту и то за преко 40 одсто до краја 2020. године, ако се не предузму мере за ублажавање тог стања.
Укупни годишњи приходи предузећа требало би да ове године порасту са 23 на 33 процента.
Сектори као што су комуналне услуге, угоститељство и грађевинарство имају велике користи од помоћи државе.
У областима попут образовања, производње хране и пића, очекује се више користи од фискалне политике, а у транспорту, рударству и телекомуникацијама зарада на уложени капитал била је 10 одсто већа.
Што се тиче нивоа задужености, чини се да су српске компаније углавном под мањим оптерећењем од фирми у сличним земљама, што указује на мање развијено тржишта дуга.
Ипак, предузећа у Србији имала су користи и од великих прилива страних директних инвестиција и задржане добити као извора финансирања последњих година.
У секторима рударства, грађевинарства, велепродаје и малопродаје просечни ЕБИТ (профит пре плаћања такси и пореза) покривао је трошкове камата 6 до 9 пута крајем 2019.
Међутим, око 15 одсто фирми претрпело је губитке током 2018. и 2019, у секторима грађевнине, машина и опреме, а ММФ-а наглашава да су те „зомби фирме“ држале око 20 процената укупног дуга свих предузећа која су ушла у њихову анализу.
Нова економија
