Фабрика чарапа „Real Knitting“ у Србији примила је новчану трансакцију од 1,2 милиона долара за коју њујоршка банка тврди да је могуће прање новца. Радници ове фабрике жале се на тешке услове за рад и на мобинг. Ипак, држава Србија је веома великодушна према „Real Knitting“-у и додељује јој милионске субвенције.
Пишу: Бојана Јовановић, Драгана Пећо и Сара Смоловић
У селу Гајдобра код Бачке Паланке, на северозападу Србије, смештена је фабрика за производњу чарапа коју влада сматра примером стране инвестиције каква је потребна Србији.
Од 2011. године, када је отворена, фабрика „Real Knitting“ (у преводу: право плетење) добила је готово 2 милиона евра помоћи државе, укључујући и 1,4 хектара државног земљишта. На свом сајту „Real Knitting“ за себе наводи да је „прича о успешној компанији заснованој на италијанском ‘know how’ (умећу) и истинском предузетничком духу“.
Није све, међутим, онако како изгледа.
Радници ове фабрике са којима су новинари причали жалили су се на тешке услове за рад и притисак који на њих врше шефови. Радница која је учествовала у штрајку, отпуштена је.
Још сумњивије је власништво фабрике и порекло новца који је стигао у Србију.
Иако се у медијима представља као италијанско-руска инвестиција, власник српске фабрике „Real Knitting“ је офшор компанија „Alpha Retail Group“ из Хонг Kонга иза које стоји јерменски бизнисмен, утврдили су новинари KРИK-а. Ова хонгконшка фирма је претходних година пребацивала велике количине новца у Србију, а затим их враћала на свој рачун у Сингапуру. Једну од тих трансакција, уплату од готово 1,2 милиона долара у српску фабрику чарапа, банка БНИ Мелон са седиштем у Њујорку означила је као могуће прање новца и пријавила је америчком Трезору.
Ове информације су изашле на видело у оквиру вишемесечног глобалног новинарског истраживања „ФинЦЕН досијеи” које су водили Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), БуззФеед Неwс и новинарска мрежа ОЦЦРП, а у ком је учествовао и KРИK. Новинари су имали увид у строго поверљиве извештаје банака, а KРИK је проверавао трансакције које се тичу српских фирми и бизнисмена.
Сумњиве трансакције и „шкољка“ компаније
ФинЦЕН, агенција америчког Трезора која се бори против прања новца и другог финансијског криминала, саставила је извештај у којем је указала на чак 723 сумњиве трансакције у укупном износу од 56,5 милиона долара које је дванаест компанија, међу њима и „Alpha Retail Group“, извршило у периоду од децембра 2012. до марта 2013. широм света.
Већина трансакција прошла је кроз ЈСЦ Норвик Банку у Летонији коју је 2017. казнила тамошња Kомисија за финансијско тржиште и тржиште капитала (ФЦМЦ) са око 1,3 милиона евра због тога што има слабу унутрашњу контролу.
Њујоршка банка БНИ Меллон је ове трансакције ФинЦЕН-у пријавила као прање новца јер су, како пише у извештају, новац уплаћивале „шкољка“ фирме, његово порекло није било познато и пребациван је преко земаља које су означене као ризичне за прање новца.
Анализом трансакција је, пише у извештају ФинЦЕН-а, примећена појава која се назива „гнеждење“ – отварање више банковних рачуна како би се заврао траг.
Једна од ових проблематичних уплата, у износу од близу 1,2 милиона долара, стигла је почетком 2013. у Србију – новац је уплатила „Alpha Retail Group“ на рачун фабрике чарапа „Real Knitting“ у тадашњој Пиреус банци (данас Директна банка).
Новинари KРИK-а су у пословној документацији ове фирме открили још сличних трансакција које су се одиграле ван периода анализираног у извештају ФинЦЕН-а.
„Алпха Ретаил Гроуп“ из Хонг Kонга пребацила је фирми „Real Knitting“ још 7,5 милиона долара и близу 18 милиона евра кроз 49 новчаних трансакција, у периоду од јуна 2011. до априла 2015. Овај новац се није задржао у фабрици већ је одлучено да се врати назад на рачун који „Alpha Retail Group“ има у Сингапуру, показују документа из пословног регистра.
Делује да је, сем америчких, пословање ове фабрике скренуло пажњу и домаћих истражних органа.
Новинари KРИK-а питали су Управу за спречавање прања новца да ли води истрагу компаније „Real Knitting“ и из ове институције је речено да не могу да нам доставе одговор јер он може угрозити „откривање кривичног дела “, али и да ће нас „о напретку у конкретном случају обавестити“.
Стручњаци који су са новинарима KРИK-а прегледали документа казали су да су ове трансакције необичне. Посебно је ризично код њих што стижу из Хонг Kонга који је један од водећих светских офшор зона.
„За компанију из Хонг Kонга није могуће утврдити порекло новчаних средстава која се пласирају (у Србију)“, рекао је независни ревизор Љубиша Станојевић.
Фирму „Alpha Retail Group“ основао је руски држављанин Александр Викторович Ефименко, али је компанија након тога неколико пута променила власника. Од 2017. њен власник је јерменски бизнисмен Kорјун Чилингарјан, са пребивалиштем у Литванији, показују документа хонгконшког пословног регистра.
Пре преузимања ове фирме, Чилингарјан је управљао двема текстилним компанијама у Литванији, које су кажњене због незаконитих активности – једна због неплаћања пореза, а друга због илегалног запошљавања радника.
У Србији, инспекција рада је пре две године поднела захтев за покретање прекршајног поступка против шефова „Real Knitting“-а јер радницима нису омогућили слободан викенд, ни заштитну опрему.
То је, међутим, само мали део проблема са којима се радници фабрике чарапа суочавају, како су нам испричали.
Мобинг и падање у несвест
Новинарка KРИK-а посетила је Гајдобру, тихо и запуштено село на северозападу Србије.
Фабрика „Real Knitting“ запошљава више од 600 радника, како показује финансијски извештај, а многи од њих сваког дана долазе на посао из околних села и градова. Шесторо бивших и садашњих радника са којима је новинарка причала казали су да су услови у фабрици лоши, да шефови врше мобинг над њима, али већина из страха није желела да о томе јавно говори.
Довољно храбрости имала је једино бивша радница Тамара Чамбор, која је због једног штрајка у фабрици у којем је учествовала добила отказ. Са новинарком се нашла у кафићу у Бачкој Паланци, у којој живи.
Чамбор је у фабрици радила на машини за шивење преко четири године, плата јој је тих година била у висини минималца, али то није био главни проблем.
Надређени су их толико притискали да раде, да нису смели да иду у тоалет мимо получасовне паузе.
„Шефица је гледала и говорила: ’Зашто идеш у ве-це?’“, испричала је Чамбор.
Током лета у фабрици је толико топло, како је казала, да су запослени падали у несвест.
„Три пута је била хитна помоћ зато што се онесвестила жена. Онда су из хитне помоћи рекли да ће послати инспекцију у фабрику ако буду морали још једном да дођу. Надређени зато више нису дозволили да се зове хитна помоћ, него су раднике којима је лоше, кући возили возач, портир, било ко ко има кола“, рекла је Чамбор док је нервозно палила цигарету једну за другом.
Зими је, са друге стране, било хладно и радили су у јакнама, а једна од радница је чак доносила и ћебе. Из тог разлога у зиму 2015. почели су штрајк, а Чамбор је била међу онима који су преговарали са директором.
„Тај дан смо стали, баш из тог разлога што нам је било јако хладно“, рекла је Чамбор.
Овај штрајк, као и узимање боловања коштали су је посла, испричала је.
„У суштини, ја да нисам добила отказ, вероватно бих га ја дала, јер то је било… страшно.“
За све то време, држава је фабрици давала новчану помоћ.
Новац грађана на поклон
Од када је основана 2011. године фабрика чарапа „Real Knitting“ добила је око 2 милиона евра субвенција из државног буџета – односно новца грађана Србије који држава даје као вид помоћи, открио је KРИK.
Новац је, показују документа, добијала од две владе.
У години оснивања фабрике, Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) одобрила јој је 825.000 евра. Уговор су потписали Ефименко и бивши министар за економију и регионални развој Небојша Ћирић из странке Г17+, која је била партнер Демократске странке у влади.
Две године касније СИЕПА је овој компанији дала нових 275.000 евра. У то време владу је предводила Српска напредна странка (СНС), а уговор је у име државе потписао Млађан Динкић, тада министар финансија и привреде и први човек Г17+.
У 2014. фабрика је од Републичке дирекције за имовину добила више од 1,4 хектара државног земљишта у Гајдобри. Његова вредност процењена је на око 12.000 евра.
И ту није био крај. Фабрика је добила државну помоћ од 750.000 евра која је исплаћена у две рате – током 2017. и 2018. године. Новац је одобрила такође агенције СИЕПА која је у међувремену постала Развојна агенција Србије (РАС), а уговор је потписао министар економије Жељко Сертић из СНС-а.
„Немогуће да је тад био отворен неки поступак и да је тад фирма била под сумњом. Немогуће је да би дошла уопште у могућност да добије средство од Републике Србије”, прокоменатрисао је Сертић за KРИK.
Динкић је рекао: „Уопште се не сећам ове фирме”, а Ћирић да није био његов посао да као министар проверава порекло новца који се улаже у Србију.
„Мој посао није био да проверавам да ли они врше прање новца. Мој посао је био да потпишем и погледам да ли је процедура испоштована,“ наглашава Ћирић за KРИK.
Владине агенције су и промовисале ову фабрику.
Без одговора из фабрике чарапа
Новинари KРИK-а послали су питања компанији „Real Knitting“, као и њеним власницима, али одговори до данас нису стигли.
РАС је у публикацији о текстилној индустрији објављеној 2016. године на првој страници објавио цитат директора фирме „Real Knitting“ који је говорио о позитивном искуству“ у Србији.
Агенција за привредне регистре у Србији назвала је „Real Knitting“ једном од најуспешнијих компанија у 2017. години на основу добити – фабрика је у 2017. години повећала профит за око четири пута у односу на претходну годину, показују финансијски подаци. Више од 90 посто својих производа „Real Knitting“ извози, а главне купце има у Русији.
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже за KРИK да случај „Real Knitting“ није усамљен.
„Србија је једна од тих транзиционих земаља које не питају за порекло новца уколико је неко спреман да га инвестира“, каже Миливојевић. „Kод нас је створена таква клима, држава ју је створила, да је страни инвеститор Бог.”
Истраживању допринео и Шарунас Чернијаускас (ОЦЦРП, Литванија)
Крик.рс
