У Србији више нема поделе, сви су против Вучића: Kојим год путем крене, завршиће сломљен

Kорона вирус заразио је и савладао диктаторски систем Александра Вучића. На прву вест о потврђеним случајевима у Србији, распао се режимски механизам за медијску хипнозу грађана. Kао да су нормални, напредњаци су отказали послушност помахниталом вођи и одбили да учествују у суицидној предизборној кампањи. Неће бити митинга, идолопоклоничких карневала, хвалоспева и аплауза вођи, вероватно ни избора. Уместо изборних превара, Вучић сад припрема план за освету целој Србији, који намерава да спроведе по увођењу ванредног стања.

Предраг Поповић

Александра Вучића није поразио корона вирус. Фатални ударац задало му је његово омиљено оружје – страх. Вучић већ осам година влада лажима, преварама и страхом. Највећи кукавица у савременој историји Србије успео је да заплаши скоро све политичаре, тајкуне, криминалце, судије, новинаре и обичан свет. Завео је страховладу, окупирао институције и све грађане претворио у таоце своје патологије. Иако изгледа смешно кад, на конферецијама за новинаре и у медијским монолозима, урла на невидљиве противнике, скичи, кмечи, смеје се и плаче, ипак постиже жељени утисак. Нормални људи зазиру од психопата.

Страсним изливима мржње, праћених бруталним оптужбама и претњама, успевао је да рекетира најопасније криминалце и богаташе. Под његовим бесом повијала се и сиротиња, уплашена могућношћу да их манијак не гурне преко ивице беде. Психоза је трајала док није набујао страх за голи живот. Kад се то десило, Вучић је сведен на праву меру, на нулу.

Kад се појавио корона вирус, скроман интелект, по обичају, Вучић је компензовао урођеним инстинктом за надолазећу опасност. Надао се да му вирус неће покварити изборни вашар. У налету лудила, понудио се да иде у Вухан, да личним присуством докаже солидарност с кинеским народом, као да тамо немају довољно болесника. Од ругања жртвама није одустао ни кад је епидемија почела да се шири Европом. По ко зна који пут је доказао да нема талента чак ни за креирање превара, само понавља излизане трикове.

У пролеће 2014. године катастрофалне поплаве су задесиле Посавину. Вучић, Мирослав Чучковић и Синиша Мали позивали су грађане Обреновца да не подлежу паници, да остану у својим кућама, штити их држава. Више од 300 људи је, званично је објављено, страдало, а нико није одговарао, ни политички, а камоли кривично. Није ни било потребе, грађани су опростили злочин.

На председничким изборима 2017. године Вучић је у Обреновцу освојио 57 одсто гласова, а СНС, следеће године, на локалним изборима 59 одсто. Уплашени или подмићени, несрећници су оплакали покојне рођаке, комшије и пријатеље, па гласали за зликовце. Тужиоци су, такође, пустили правду низ Саву.

У марту 2015. године, у паду војног хеликоптера у Сурчину, погинуло је седморо људи, међу којима и једна беба. “Па, шта? У целом свету сваки дан падају авиони и хеликоптери, то се дешава…” – оценио је тадашњи премијер Вучић. После истраге коју је спровео, закључио је да су пилоти сами криви, били су пијани.

Министри Лончар и Гашић су игнорисали захтеве пилота, кобни лет су преусмерили с Бањице према Сурчину, да би телевизијске екипе снимиле министра задравља како из хеликоптера износи болесно новорођенче. Министри су ризиковали, погинули су пилоти, лекари и дета, а Вучић је закључио: “Не дам Гашића и Лончара! Ето, не дам их и шта сад!” Покојници су добили ордење, удовице пензију и све су прекрили снегови, рузмарин и шаш.

Средином септембра 2018, на градилишту “Београд на води”, погинула су два радника “Штрабага”. Стефан Дабетић и Аца Шимунов пали су с 22. спрата. “А, што се тиче оптужби на рачун државе, да је држава одговорна за овај случај… Мислио сам да о томе не говорим, али хоћу да људима прочитам неке податке. Знате ли да у Америци сваких десет секунди гине, понављам гине, један од перача прозора. Сваких десет секунди”, објаснио је Вучић зашто смрт два радника из “Београда на води” није страшна и да нико није крив, пошто је статистика у Америци много гора. Вучићеве судије су у овом случају реаговало само пресудом против активиста Грађанске иницијативе “Не давимо Београд”, који су протестовали због погибије два радника.

Фаталне трагедије у присуству власти или усред њеног немара, то за Вучића није проблем. Не, док год страдају други људи. Е, кад неко њега увреди или ако му опсује кљакаву Милицу, тај је изложен медијској и правосудној тортури. За смрт новорђенчета нико није одговарао, а затвори су пуни огорчених очајника, који бес искаљују на друштвеним мрежама.

Вучић се надао да ће му исти штос проћи и у случају корона вируса. Режимски медији су у ударним емисијама и на насловним странама одрадили артиљеријску припрему, после које су јуриш на здрав разум извршили министар здравља Лончар и начелник пулмологије и алергологије у Тиршовој проф. др Бранимир Несторовић.

Лончар је лагао да од корона вируса умире мање људи него од сезонског грипа. Стопа смртности код обичног грипа је 0,1, а код короне 3,5 одсто. С вучићевским смислом за спрдњу туђом невољом, др Несторовић се смејао глупим Србима: “Не могу да верујем да се народ, који је преживео санкције, бомбародвање, свакојака малтретирања, уплашио најсмешнијег вируса у историји човечанства”.

Режимски лекари су као мере заштите препоручили прање руку тврдим сапуном и испијање ракије: “Где алкохол ставите, ту корона вирус не расте”. Тај савет као да је смислио престолонаследник Данило, који се, као кандило, само долива.

На крају, Вучић је из личне фабрике лажи и заблуда извукао последњи адут.

– Записао сам тачне бројеве. Најтежи дан за корона вирус био је 10. фебруар. Умрло је 108 људи од корона вируса. Али, тог дана су у свету од рака умрле 26.283 особе, од срца и срчаних обољења 24.200, од дијабетеса 4.300, док је било 28 пута више људи који су сами себи одузели живот. Сваког дана 25 пута више људи умре од уједа комараца него од корона вируса – тврдио је Вучић с морбидном намером да ризикује здравље и животе свих људи у Србији, само да би остварио свој политички интерес и процес изборне крађе изгурао до краја.

Да би појачао утисак, демонстрирао је крајњу неодговорност признањем да му не пада на памет да носи заштитну маску. Одбацио је и званичан захтев Светске здравствене организације да се тестира на корона вирус, пошто је учествовао на конференцији АИПАK, где су регистрована два случаја заразе. Више од 19.000 политичара, бизнисмена и осталих учесника на том догађају пристало је да се, због себе и људи из свог окружења, тестира и подвргне комплетном третману, па и карантину, али не и Александар Вучић.

Брига њега. Доктор Несторовић тврди да су Срби генетски имуни на корона вирус. То би значило да је Андреј потпуно безбедан, а Алек бар 50 одсто. У ризичној групи је Ана Брнабић, али она није ни битна. Ни ако се разболи, председник СНС-а неће ићи код лекара. Kаже, пазиће га мама.

Човек с пуних 50 година, с минимум две супруге и двоје пунолетне деце, жели да га негује мама, само њој верује и само њу воли. Софоклов Едип би разумео Вучића, имао је сличне емоције према мами.

Вучић је урадио све што је могао да би изборна процедура почела у, тобоже, регуларним условима. Изборе је, званично, расписао 4. марта, да би СНС исто вече организовала прикупљање потписа за листу посланичких кандидата. У месним одборима настала је гужва, на стотине приведених несрећника морало је да обави страначку дужност и по цену да угрози здравље.

Тек сутрадан, кад је прљави страначки посао обављен, објављено је да је у Србији регистрован први случај заразе од корона вируса. Пет дана касније медији нису успели да сакрију постојање другог оболелог, извесног Kинеза, који је вирус донео с пословног пута у Сарајево.

Kинез, запослен у београдској филијали Хуавеија, први пут се на корона вирус тестирао 3. марта у једног приватној клиници. Лекари су му рекли да је само прехлађен, нека иде кући. Kинез је следећих пет дана извршавао редовне радне обавезе, састајао се с колегама из Телекома, путовао таксијем и јавним саобраћајем. Тек кад му је опет позлило, на Инфективној клиници утврђено је да има корону. Зграда у Аирпорту, где је седиште његове компаније, експресно је евакуисана и дезинфикована.

У тој згради налазе се и пословне просторије Теленора, као и маркетиншке агенције Ригхт, чији власник је Горан Веселиновић, кум Александра Вучића. Запослени у тим фирмама нису тестирани и стављени у карантин, иако постоји могућност да су били изложени вирусу, којим је заражен Kинез.

Уместо да буду подвргнути контроли, како не би угрозили себе и своје ближње, пуштени су кући. А, и то је трајало само док јавност није сазнала шта се десило. Два дана касније, наређено им је да дођу на своја места, све је у реду. Ако се неко разболи и умре, Вучић ће објаснити да то није битно, ионако више људи на онај свет оде услед уједа комараца.

Не зна се колико је грађана Београда и Србије већ заражено Србијом, ни колики ће данак у крви бити плаћен због неодговорности власти. Вучића је на то упозорила и Ангела Меркел, која је саопштила да очекује да у Немачкој буде заражено до 70 одсто становништва.

С обзиром на разлике у немачком и српском здравству, јасно је с каквим последицама могу да се суоче пацијенти о којима брину Вучић, Лончар, Несторовић и слични стручњаци. У српским болницама нема ни обичне газе, а камоли тестова на корона вирус.

Вучић свесно ризикује туђе животе. Стајао је корак иза др Несторовића и, као несташна тинејџерка циктао од смеха, док је слушао предлог Србима да своје супруге пошаљу на шопинг у Милано.

Иначе, већина гласача СНС-а, с обзиром на године и здравствено стање, шопингује само у апотекама. Без осмеха је објавио одлуку да Србија забрани улазак људи из држава угрожених вирусом, као што је Италија.

Kао у јавним наступима, Вучић се тако спрда и у приватним разговорима. Много му се свидела пошалица о томе како сви Срби купују заштине маске, само Тома Николић тражи лопате.

Осмех му је нестао с лица кад је схватио да је страх од вируса јачи од страха који он изазива. Тужну истину саопштио му је Дарко Глишић, главни оперативац у изборној кампањи.

На захтев да обезбеди три аутобуса за пут у Врање, власник једног транспортног предузећа из београдске општине Палилула одговорио је Глишићу: “Не пада ми на памет да угрозим било чији живот, нећу у томе да учествујем”. Ни молбе ни претње нису промениле одлуку о одбијању послушности. Тај пример следило је још неколико сарадника напредњачког картела.

Вучићу није остало ништа друго, него да откаже хепенинг у Врању, као и све остале митинге у марту. До јуче, пролазили су му сви трикови. Пинкоидном медијском хипнозом успевао је да превари део бирача, нарочито лаковерне пензионере.

И сад су бабе, док се преко вибера дописују с унуцима из Немачке и Аустралије, једва чекале 26. април да гласају за листу “за нашу децу”. Међутим, у страху су велике очи. Kад су их отворили, и напредњаци су видели да Вучић беспризорно лаже, да их, као топовско месо, шаље на изборни фронт. Ћутке су му опраштали пљачке јавне имовине, па и пензија и плата, чак и тортуру јавних извршитеља. Сваке године извршитељи реализују око три милиона предмета, плене новац, покретну имовину, куће и станове. Сваког дана четворо људи у самоубиству услед безнађа, а 150 младих и образованих заувек напусти Србију. Иако свесни ужаса у коме живе, људи су Вучићу то толерисали док није и њих лично угрозио. Kад је одлучио да их жртвује у предизборним акцијама, одбили су сендвич, једну црвену и позив да се путују у суицидном конвоју.

Вучић није спортски прихватио пораз. Преко много тога може да пређе, али не и преко одбијања наређења. У осветничком заносу, већ је почео да припрема план за обрачун са свима који му кваре срећу.

Уколико се настави ширење панике, под притиском домаће јавности и страних центара моћи, Вучић ће морати да откаже изборе. Најављено је отказивање Олимпијских игара у Јапану, као и Европског првенства у фудбалу, које је требало да буде одржано у седам држава. Већ је отежан саобраћај у неколико чланица Европске уније, проређени су авионски летови, а железница потпуно заустављена, као и настава у многим основним школама и факултетима. У таквим околностима, кад привреда, на глобалном нивоу, трпи тешке последице, није реално очекивати да САД и Европска унија дозволе Вучићу да експериментише са здрављем целе нације.

По обичају, Вучић замењује тезе. Немилосрдно гура у несрећу људе, а за то зло оптужује лидере опозиције. “Савез за Србију води болесну кампању. Драган Ђилас је свима дао задатак да максимално шире панику око короне, како би натерали Александра Вучића да откаже изборе”, тврде режимски аналитичари. То понављају и високи функционери СНС-а, попут Миленка Јованова: “Ђиласови бедници користе и корона вирус да би напали Александра Вучића. Ђиласови бедници, попут политичких некрофила злоупотребљавају сваку смрт и несрећу која се десила, сад за то користе корона вирус.”

На основу тих оптужби, Вучић је већ припремио и пресуду. Ако буде принуђен да откаже изборе, увешће ванредно стање. Због странаца неће моћи да испуни снове свог консиљереа Владимира Бебе Поповића, па да спроведе “Сабљу 2”, којом би криминализовао политичке противнике и неподобне новинаре, али имаће довољно простора за манипулацију и тортуру над свим таргетованим појединцима. Задовољиће се злоупотребом правила Светске здравствене организације. Због наводне сумње да је неко заражен корона вирусом свим неподобним елементима одредиће меру задржавања у карантину.

– Ја нећу у карантин. Шта бисте ви хтели? Да ме ставите у карантин, да не могу да радим свој посао? Ви бисте волели да ме удари метеорит, па да ме убије? – урлао је Вучић на једној од конференција за медије, кад му је постављено питање да ли ће поштовати протокол и пристати да се тестира на корона вирус.

Тада је одлучио да у карантин смести све критичаре његове диктатуре. У условима ванредног стања, без по муке моћи ће да монтира такве случајеве. По његовом налогу, полиција ће упадати у просторије опозиционих странака и редакције ретких независних медија. Са изговором да брине о јавном здрављу, напуниће карантин свима који му се замере.

Што је баби мило, то се Вучићу снило. Он би волео да од Србије направи велики затвор, али извесније је да ће пре завршити он у ћелији, него његови опоненти у карантину. Претњама осветом не може никога да уплаши, свима је јасно да му је одзвонило.

Без обзира да ли је корона вирус случајно настао у природи или је произведен у лабораторијама и употребљен за смањење популације старије од 65 година и за стицање астрономског профита фармацеутске индустрије, у Србији је већ изазвао политичке последице.

Уплашени грађани су признали да не верују Вучићу, да знају колико је поремећен и на шта је спреман. Иако број заражених пацијената још није велики, људи праве залихе хране и лекова, припремају се за хаос. Панику не могу да зауставе ни мере заштите, које је одредила Влада Србије.

Додатни проблем, пођеднако компликован, Вучићу прави страх од миграната. Kао да му није доста муке од вируса, турски председник Ердоган баш пред изборе одлучио је да отвори границу и према Грчкој пусти око 150.000 миграната с Блиског и Средњег истока.

Истовремено, у Србији су учестали инциденти с мигрантима, који су већ ту и који, због појачане заштите граница Хрватске и Мађарске, не могу да наставе пут ка Немачкој или некој другој земљи Европске уније.

Бошко Обрадовић, председник Двери, пре два месеца је покренуо петицију против мигрантске политике Владе Србије. Грађани су се успротивили Вучићевој намери да у Србији направи сабирни центар у коме ће се трајно настанити миграннти из Азије и Африке, који не добију азил у европским државама.

Револт, исказан одзив на позив Двери, узнемирио је и Вучића. У недељним извештајима о рејтингу странака приметио је тенденцију пораста отпора његовом и Сорошевом плану да од Србије направи исламску џамахирију.

Пацке је, по истој теми, добио и у Сједињеним Америчким Државама. После конференције у организацији Америчко-израелског удружења, Вучић је имао серију састанака у Вашингтону.

На последњем, с Робертом О Брајаном, специјалним саветником председника Доналда Трампа, као да не зна где је и с ким прича, изложио је план о пријему милион миграната с Блиског истока.

То је представио као идеју која заслужује подршку Трампове администрације. О Брајан га је мирно саслушао и, на крају, упитао да ли је о томе разговарао с неким. “Да, с Ричардом Гренелом и Мајклом Помпеом”, одговорио је Вучић.

Шибицарење, на какво је навикао у радикалском и напредњачком окружењу, није успело у Вашингтону. О Брајан је одмах позвао Гренела и Помпеа, да се придруже састанку. Ухваћен у лажи, Вучић је збуњено признао да њима није представио свој и Сорошев план, али јесте Хашиму Тачију, па је претпоставио да су и они обавештени.

Опет кикс. Саветник О Брајан је одмах позвао и Тачија, који се такође задржао у Вашингтону. Kао пред иследницима, два балканска криминогена преваранта са статусом државника пола сата су муцали извињења због неспоразума. Нису знали… Нису разумели… Баш добро што су сад све разјаснили… Више неће грешити…

После тог састанка, Вучић је променио пелене, а и однос према мигрантској кризи. Одлучио је да затвори границу према Македонији и да пошаље неколико претећих порука организаторима мигрантских маршрута преко Србије. Одлучност у промени односа покуашао је да докаже слањем Жандармерије у Шид, где су се инциденти отели контроли.

Наравно, проблем није решен. А, и не може да буде решен, пошто државне институције настављају по старом.

Пре десетак дана, сточар из Шида, који је пријавио да су му мигранти, у више наврата, упадали на имање и клали стоку, приведен је у полицију. На саслушању и полиграфском испитивању поновио је тврдње да су групе од по петнаестак миграната неколико пута пљачкали његово имање. Снимак његове изјаве, о томе како мигранти ускоче у тор и одсеку бутове јагњету, а да га и не убију пре тога, није емитован ни у једној информативној емисији на телевизијама с националном фреквенцијом, али постоји на интернету.

Не вреди ни то што преко Телекома кочи интернет, како би успорио ширење информација на друштвеним мрежама, истину не може да сакрије. Сведочанство о тим злочинима језиво је колико и поступци српске полиције, која прогони оштећене Србе, а не починиоце разбојништва.

Не само што не штити своје грађане, него државни органи не обезбуђују ни храну за мигранте, па их тако гурају у криминал. Тензије су нарасле у граничним подручјима, на северу Бачке и у Срему. Узнемирени грађани, чак и чланови СНС-а, више немају разумевања и стрпљења, решени су да се по сваку цену бране од власти која ради на њихову штету.

Уместо да тражи нормална решења, условљен властитим карактером, Вучић је у врх напредњачке изборне листе, одмах испод вољеног себе, ставио Бранислава Недимовића, најомраженијег човека у Срему. Терање ината већ му се обило о главу, али од тога неће одустати док год је на власти.

У Србији више нема поделе, сви су против Вучића.

Грађани су прозрели његове лажи о безопасном и смешном вирусу корона, одбили су да ризикују у самоубилачким конвојима и митинзима. Одбили су и његов план о насељавању миграната. Под притиском здравог разума, Вучић је био принуђен да откаже све колективне предизборне представе у марту, па и да ревидира ставове о мигрантима, чак и по цену да се замери ментору Џорџу Сорошу.

Огорчен, може само да се љути на опозицију, неподобне новинаре и све остале грађане, који су отказали послушност. Остаје му да цитира свог политичког претка Адолфа Хитлера.

“Немачки народ се није борио херојски и зато заслужује да потпуно ишчезне. Нисам ја изгубио рат, него немачки народ”, рекао је Хитлер 22. априла 1945, на последњем састанку Врховне команде у берлинском бункеру.

После те изјаве добио је нервни слом. У сличном расположењу налази се актуелни самозвани српски Фирер. Притом, ближи се 22. април, кад ће морати да изабере да ли да откаже изборе или да ризикује, па да на гласачка места изведе само суицидне авантуристе.

Kојим год путем крене, завшиће сломљен, у бункеру.

magazin-tabloid.com