Србија

У Србији више од 6.000 миграната, многи невидљиви за правни систем

Тренутно је на територији Србије 5.000 до 6.000 миграната тражиоца азила, који се налазе у камповима или ван предвиђеног смештаја, у неформалним насељима, пре свега на северу земље и у Београду. Постоје особе које су “заглављене” у нашој земљи две или три године, тим лицима није утврђен правни статус и они су практично невидљиви за систем, каже за РТС Јована Винчић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Гостујући у Београдској хроници, Винчићева је навела да знатан део миграната успева брзо да оде, али да сваког дана у земљу улази 120 до 150 људи из правца југа или из Бугарске.

Разговор Ане Манојловић са Јованом Винчић
Према њеним речима од укупног броја миграната жене и деца чине око 15 одсто, око 45 одсто су избеглице из Авганистана, затим следе Пакистан, Сирија, Ирак, Палестина.

Мигранти тражиоци азила бораве у камповима, што је привремено решење, али понеки су ту већ две или три године.

“Постоје особе које су ‘заглављене’ у нашој земљи, овде су пар година и оно што је нама најспорније што у великом проценту лицима која бораве на теритрије Србије није утврђен правни статус и они су практично невидљиви за систем”, истиче Винчићева.

Додаје да се налазе у камповима, неки имају камп-картице али нису регистровани као тражиоци азила, не остварују права, нису информисани о својим обавезама.

“Често су жртве те своје правне невидљивости и не могу да остваре нека од основних права, попут смештаја, права на здравствену и социјалну заштиту”, наглашава Винчићева.

Истиче да мигранти немају права да без одобрења Канцеларије за азил бораве на приватним адресама и становима. Уколико их грађани примете у приватним становима треба да обавесте полицију и полиција је та која ће у оквиру својих надлежности реаговати и упутити их у неки од центара за азил или прихватних центара где имају права на обезбеђен смештај и храну.

У центрима имају право на смештај, здравствену заштиту, храну и гардеробу. Они који су у азилној процедури након девет месеци од подношења захтева остварују право на рад и имају право да се запосле, каже Јована Винчић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Ртс.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!