Београд — Степен динаризације финансијског система, мерен учешћем динарских пласмана у укупним пласманима привреди и становништву, износио је 28,2 % на крају септембра.
То је повећање од 0,4 процентна поена у односу на крај јуна, објавила је Народна банка Србије.
Укупни пласмани банака привреди и становништву су на крају септембра износили 1.915,4 милијарди динара и у односу на крај јуна номинално су порасли 60,8 милијарди.
Девизни пласмани банака привреди и становништву повећани су за 36,6 милијарди, а динарски за 24,2 милијарде, што представља највећи тромесечни раст динарских пласмана од 2011. године.
Посматрано по секторској структури, степен динаризације је код становништва додатно повећан за 1,4 процентна поена, на 34,8 одсто, док је код привреде тај показатељ остао готово непромењен и износио 24,7 одсто.
На крају септембра у односу на крај јуна, динарски пласмани становништву су повећани за 10,6 милијарди динара, при чему се највећи део раста стања односи на готовинске кредите. За разлику од динарских пласмана, девизно индексирани пласмани становништву су смањени за 6,2 милијарде.
Динарски пласмани привреди повећани су за 13,6 милијарди динара, највише по основу кредита за обртна средства. Девизно индексирани пласмани привреди повећани су за 42,8 милијарди, пре свега по основу раста субвенционисаних кредита одобрених за ликвидност, обртна средства и извоз.
Током трећег тромесечја, учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима бележило је константан месечни пад и на крају септембра оно је износило 30,6 одсто.
Релативно ниско учешће динарских кредита у укупним новоодобреним кредитима на крају септембра резултат је знатног одобравања девизно индексираних кредита у септембру, који се претежно односе на сектор привреде.
Степен динаризације, мерен учешћем динарских депозита у укупним депозитима привреде и становништва, на крају септембра је износио 18,8 одсто. У односу на крај јуна, учешће динарских депозита је повећано за један процентни поен.
Укупни депозити привреде и становништва су на крају септембра износили 1.393 милијарде динара и били су за 10,2 милијарде већи у односу на крај јуна. На раст степена динаризације депозита утицало је повећање динарских депозита за 15,7 милијарди и смањење девизних и девизно индексираних депозита за 5,5 милијарди.
По секторској структури посматрано, учешће динарских депозита у укупним депозитима је и даље веће код привреде – 42,8 одсто, него код становништва – 8,7 одсто.
У односу на крај претходног тромесечја, то учешће је повећано код оба сектора – код привреде за 2,4 процентна поена, а код становништва за 0,4. Док су динарски депозити становништва у току тромесечја имали равномеран месечни раст од око 1,6 милијарди динара, динарски депозити привреде су највећи раст остварили у септембру.
Као и у претходном периоду, привреда и становништво су своја средства, посебно динарске депозите, депоновали на краће рокове. На крају трећег тромесечја учешће краткорочних депозита у укупним депозитима привреде и становништва је било доминантно.
Краткорочни динарски депозити су у укупним динарским депозитима привреде и становништва крајем септембра учествовали са 98,3 одсто, што у односу на јун представља повећање за 0,3 процентна поена. И у оквиру девизних депозита преовладјују краткорочни депозити – 79,8 одсто.
Учешће дугорочних депозита у укупним депозитима је израженије код становништва – 21,4 одсто, него код привреде – 5,7 одсто, посебно у делу девизних и девизно индексираних депозита.
На крају септембра динарска штедња је износила 17,9 милијарди динара, што је за 0,6 милијарди више него на крају јуна. У истом периоду девизна штедња је повећана за 73,5 милиона евра, што представља успоравање раста у односу на друго тромесечје, када је повећана за 179,1 милион.
И у току трећег тромесечја становништво је предност давало штедњи на краће рочности, тако да у рочној структури штедње и даље преовладјују депозити орочени до годину дана.
Танјуг
