У сусрет јесењим ужасима: нова поскупљења и нови јуриш Вучићеве владе на сиротињу

Масовним подизањем цена свих основних животних намирница, струје, комуналија, путарине, здравствених услуга и разним отоманским харачима које свакодневно “креира” примитивна Вучићева бирократија, Србија улази у девети круг пакла. Не буде ли у најскорије време дошло до масовне грађанске непослушности и колективне самоодбране, из тога пакла ће само ретки изаћи. На сцени је последњи велики покушај Вучићеве власти да на препад, застрашивањем и претњама, узме још коју милијарду евра и потраже уточиште након неизбежног хаоса који следи.

У току је спровођење најсуровијег терора над грађанима новим поскупљењима струје, хране, одеће, обуће, здравствених услуга, лекова, енергената, комуналних услуга…Злочиначки план Вучићеве владе подразумева да до краја године овим поскупљењима још више обезвреди плате и пензије. Спремне су и нове акцизе на гориво (мада је оно свугде у региону јефтиније).

Ново поскупљење струје усмерено је искључиво ка грађанима али не и према државним институцијама и такозваним привредним субјектима који су и највећи дужници према ЕПС-у. Само у Србији и више нигде на свету, струја је постала “акцизна роба”, као да је у питању најлуксузнија роба. Наравно, на сва поскупљења и акцизе зарачунава се и ПДВ. Од доласка напредњака на власт, струја је поскупела чак 33 одсто! А, непуних годину дана пре њиховог доласка на власт (10. 8. 2011.), функционери СНС-а су на сав глас читали Вучићеву “посланицу” која је дословно гласила овако: “…СНС ће оног момента када добије поверење грађана и формира Владу свакако омогућити ниже цене електричне енергије и то за 20 процената у односу на оне које су данас, односно омогућиће цене електричне енергије које ће бити на нивоу од пре економске кризе.”

Чим је добијено тражено поверење, Вучић се потрудио да бирачима забије нож у леђа, док се његов коалициони партнер Ивица Дачић, спрдао са грађанима причајући о “социјалном карактеру владе”. Ко је имао несреће да доживи овакву власт у Србији, изложен је сваком злу: да га лажу, краду и да му се успут подсмевају. Како и не би, кад је несрећни Србин данас и дословно поробљен у сопственој земљи, као што није био ни за турскога земана! Чим крене на пут, на првој наплатној рампи, опет повећаном ценом путарине мора да финансира криминалне путарске промашаје, пљачку у јавним предузећима, пропале тендере…

Чим уђе у први супермаркет, платиће најмање два пута скупље него у земљама Европске уније, сваки производ за који се ухвати. Тако је у продавницама текстила, обуће, беле технике, електронике и уопште, сваке робе која је махом дошла из увоза. Домаћи произвођач је убијен, а са њим и потрошач.

Градска влада у Београду поскупела је за 120 одсто закуп пословног простора у њеном власништву од 1. октобра! Затвориће се већина радњи у граду.

Али, Вучићеви вампирски апетити очито још нису задовољени. Крв милиона мученика који страхују из месеца у месец како ће преживети, још није попијена до краја. Наиме, рачуни за централно грејање преко топлана, од октобра месеца ће у већини градова бити знатно већи него што су до сада били јер ће се прећи на наплату по потрошњи преко подстаница уместо по квадратном метру. Искуство неких европских земаља говори да је свугде где је тај систем обрачуна уведен, дошло до енормног увећања цена грејања.

Вучићева пропагандна дружина распоређена у свим великим медијима у Србији, реаговала је “промптно”, па је овај терор над грађанима приписала Међународном монетарном фонду (ММФ) и њиховим захтевима за поскупљењем свега и свачега.

Упркос томе, вучићевци ни за живу главу не би пружили отпор и применили нека друга искуства, као на пример горко али корисно искуство Исланда. Ова земља је банкротирала захваљујући ММФ-у и банкарским лихварима. Након тога је влада у Рејкјавику истерала службенике ММФ-а, банкаре похапсила и за две године се препоподила цела земља. Или искуство Аргентине коју је ММФ замало одвео у грађански рат, чија је влада растерала банкарску мафију и омогућила држави да стане на ноге.

Вучић никада не би поступио као Виктор Орбан у Мађарској, чија влада је након разлаза са ММФ (уз то, није се устезала од великих послова са Русијом и руских кредита) забранила њеним службеницима улаз у Мађарску. Код Вучића је све обрнуто. Њему у влади седе британски и амерички шпијуни, представници ММФ-а и Светске банке, чланови некадашњег кабинета ратног злочинца Тонија Блера који сада раде као “саветници” злосрећног Вође. Он се хвали новим кредитима, импресиониран је што само седи преко пута њих. Зарад лечења својих комплекса, Србију је у најкраћем року претворио у највеће привредно гробље у Европи. Али, није ММФ једини за све крив, нити њему сличне банкарске крвопије. Вучићева влада лаже и себе и друге, крије чињенице.

Девизне резерве су за мање од две године смањене за три милијарде евра, а Народна банка Србије на челу са неуком Јоргованком Табаковић, наручује “штимовану” израду обрачуна инфлације, лажно представљајући ту операцију као “…усаглашавање са препорукама ЕУ”.

Лажни курс евра према динару у пракси доноси погубне резултате: све мање грађана може да купи основне намирнице за своју зараду. У таквим околностима, Вучићева (дез)информативна мафија чуда чини свакодневно стварајући надреалне слике осећаја општег задовољства. Али, стомак још нико није преварио, чак ни пропагандни отров.

Криминално подизање цена основних животних намирница, струје, комуналија, горива и свега другог, говори да је на сцени последњи велики Вођин покушај, да на препад, застрашивањем и претњама, узме још коју милијарду евра и потраже уточиште кад крене општенародни контранапад. Тај дан је знатно ближи него што у овом тренутку изгледа.

Милица Грабеж, Таблоид