Изјава министарке Славице Ђукић Дејановић да је 2014. године у Србији било више абортуса од живорођене деце никога није изненадила. Судећи по стопама наталитета лако је израчунати да Срби брзо могу нестати. Србија би остала празна, и на изволте, свакоме ко пожели да се у њу усели и промени јој име.
Подсетимо се, она је име добила по народу – Србима, а пре него што су Срби у њу дошли звала се Мезија. Београд је био Сингидунум, Ниш – Наисус, Сремска Митровица – Сирмијум… Дакле, Београд има шансе да брзо врати старо име Дар ал џихад (Земља светог рата), како се звао за време исламске владавине.
Оно што је важно у тој изјави, и што је, колико је мени познато, неко по први пут рекао, јесте да „узрок ниског наталитета нису: мале плате, кратко породиљско одсуство, слаба нега породиља, него вредносни систем који негују образоване и ситуиране жене.
Маса жена у најбољем периоду за рађање уопште не жели да има децу. За разлику од њих, рађају сиромашене жене.” Госпођа Дејановић није рекла једну ствар: да сиромашне жене које рађају нпр. муслиманске Албанке, не прихватају и не поштују вредности цивилног друштва.
Насупрот томе и сиромашне и необразоване жене из хришћанског окружења у које је барем делимично продрла идеологија цивилног друштва рађају исто онолико ретко као образоване и добро ситуиране „хришћанке”.
Већ после Другог светског рата неписмене сељанке, које су живеле без струје и текуће воде у србијанским селима су, под утицајем комунистичких активисткиња, драстично смањиле број рађања и рађале су једно или двоје.
За то време су муслиманске Албанке које се нису одазивале позивима активисткиња рађале и по десеторо деце.
Није тешко видети колико је ово, не могу то друкчије да назовем, завера, да се сакрију чињенице. Говори се: дајте паре и наталитет ће бити већи. А крије се да у Европи, како се донације за породиље повећавају и како еманципација и жена и мушкараца расте , то је број деце по мајци мањи.
Све земље, буквално све, у којима је идеологија цивилног друштва „убила” религију доживљавају демографски слом.
И тачно се види да, што је религија жилавија а вредности цивилног друштва слабије, то је наталитет већи, и обрнуто. То се посебно види на примеру САД.
У врхунски либералном Вермонту, одакле је председнички кандидат Бени Сандерс, 2006. године стопа наталитета је била 1, 69, а у ултрарелигиозној мормонској Јути 2,63.
Зато што су мормонске жене учене да одбацују идеју о еманципацији и да прихвате да буду друга, трећа, пета жена… знатно старијих мушкараца и да им непрекидно рађају, а за то ће их Бог наградити рајем. Зато нису ретки мормони који имају и по 20-30 деце, више него муслимани у Сомалији.
Али упркос томе гђа Дејановић постаје противуречна када каже да се мора предузети нешто попут Данске или Русије, где је Путин стимулишући новчано породиље преокренуо стање. Не разумем како министарка није замолила неког од сарадника да просто погледа цифре демографских завода тих земаља и да види да ли је то тачно.
А није, јер данске анализе демографске перспективе кажу да је ова земља 2015. имала 5.581.503 становника а да ће, упркос парама које улаже у стандард породиља, постићи да становништво 2050. године падне на 5.575.147 становника. Тај би пад био стрмоглав да се не рађају имигранти.
Дакле, никакве паре неће подићи наталитет и никакво богатство га неће смањити код оних који верују да нема секса пре брака, па се зато рано удају и жене, да нема контрацепције и абортуса. Као резултат имамо демографску експлозију свих религиозних.
Али стварно религиозних. А све религије изворно одбацују сваку идеју цивилног друштва. Када је прихвате, као што се дешава с протестантизмом нпр. у Скандинавији, те религије престају да постоје и своде се на пуку форму. Јер многи причају да припадају цркви, а чак се свештеници подсмевају идеји безгрешног зачећа.
Према томе, идеја цивилног друштва уместо да води у прогрес иде ка успостављању теократије свуда у свету, јер радна снага је потребна, а „грађани” не рађају децу. Зато се морају увозити радници, а њих има само међу религиознима. При томе религиозни не желе цивилно друштво и кад постану већина, отворено најављују, демократским путем ће увести теократију.
Аутор: Мирољуб Јевтић, Политика.рс
Професор ФПН, уредник часописа „Политикологија религије”
