Приступна саобраћајница за Пупинов мост од Овчанског до Панчевачког пута, коју је градила кинеска компанија, пуштена је у саобраћај у присуству премијера Александра Вучића и америчког амбасадора Кирбија. Кирби је недавно изјавио како „нормализација“ односа Београда и Приштине подразумева и чланство „Косова“ у Уједњиеним нацијама.
Вучић и Кирби провозали су се аутобусом преко нове трасе пута. На отварању пута присуствовли су и „спонатно окупљени грађани“, чланови СНС-а.
Пројекат о путу и мосту, као и договор са кинеским инвеститором, постигнути су за време градоначелника Драгана Ђиласа и власти Демократске странке.
Вучић је изјавио данас да се “полако и сигурно” гради Србија и навео да је изградњом деонице северне приступне саобраћајнице мосту код Београда “Михајло Пупин”, од Овчанског до Панчевачког пута, највише добили Панчево и цео Банат.
“Ово је најбољи пут са шест трака који имамо у нашој земљи”, рекао је Вучић и додао да је посађено 5.000 стабала и да се бринуло да пут делује импресивно.
Он је казао да ће до марта или априла 2017. године бити изграђено више путева него за последњих 40 година.
Отварању моста поред премијера Вучића, присуствовали су и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и градоначелник Београда Синиша Мали.
Изградња моста “Михајло Пупин”, који повезује Земун и Борчу, почела је крајем октобра 2011. године, а мост је отворен за саобраћај 18. децембра 2014. године.
Главни извођач радова, финансираних кинеским кредитом, била је кинеска ;фирма Чајна роуд енд бриџ корпорејшн ;(Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион – ЦРБЦ), док су извођачи биле домаће компаније.
Мост је дугачак 1,5 километара, а приступне саобраћајнице 21,6 километара. ;Део је магистралног пута који повезује Коридор 10 са Зрењанинским путем.
Изградњом тог моста омогућено је измештање значајног дела теретног саобраћаја из центра Београда и преко Панчевачког моста, до тада јединог београдског моста преко Дунава, изграђеног пре 79 година.
За изградњу моста са приступним саобраћајницама потрошено је око 260 милиона долара, а од тог износа 85 одсто је кредит кинеске Ексим банка, док су преосталих 15 одсто обезбедили Влада Србија и Град Београд.
Танјуг, НСПМ
