У Турској се данас одржавају локални избори, и то не би била ни вест за светске медије да се та земља од 76 милиона становника већ месецима не налази у политичкој кризи: избори мањег значаја овај пут представљају прави референдум “за или против” премијера Реџепа Тајипа Ердогана који ће, оцењују аналитичари, с резултатима чути своју “политичку пресуду”.
У највећој политичкој кризи у новијој историји Турске, премијер Ердоган прогласио је рат свом непријатељу из сенке, муслиманском свештенику из Пенсилваније у САД, којег оптужује да води паралелну државу.
Тај “непријатељ из сенке” је Ердоганов бивши савезник, 73-годишњи Фетулах Гулен, који, како верује Ердоган, из далеке Америке вуче конце у завери обарања човека који је реформисао Турску, а сад га оптужују за ауторитарне тенденције.
Ердоганова влада, која се ослања на исламисте, суочила се са серијом корупционашких скандала и онлајн саботажа, у којима је процурео и разговор премијера са сином Билалом о милионима евра, али и састанак највиших безбедносних званичника о могућој интервенцији у Сирији.
Компромитујуће приче преплавиле су Твитер, Фејсбук, Јутјуб – па је пољуљани Ердоган покушавао да их ућутка, обрушивши се на “издајнике” и “терористе”.
Локални избори, које АФП назива тест-гласањем, зато су много веће тежине од “обичних локалних избора”.
По оцени “Њујорк тајмса”, данашње изјашњавање је “референдум о турском лидеру” Ердогану.
Ердоган и Гулен били су некад блиски сарадници који су модернизовали Турску. Ердоганова Партија правде и развоја (АКП) дошла је на власт 2002. и од тада добијала све изборе.
А онда се лане догодио корупционашки скандал који је у маховима “скидао” министре и њихове синове, полицијске и судске званичнике… У оквиру истраге о корупцији и операције “Велики мито” оптужене су 24 особе, међу њима и генерални директор државне банке “Халкбанк” Сулејман Аслан у чијој је кући, према тврдњама турских медија, у кутијама за ципеле пронађено око 4,5 милиона долара.
Он је оптужен да је са Ираном организовао илегалне послове са златом. Ухапшено је и најмање 75 припадника полиције.
Ситуација је на први поглед била необична – премијер Ердоган у децембру је критиковао истрагу о корупцији коју спроводе његове власти и тврдио да је реч о завери из иностранства, чији је циљ да оцрни владу пред локалне изборе у марту.
Развој догађаја је разоткрио дубоки раздор измедју Ердогана и Гулена, који у Пенсилванији живи у самоиницијативном егзилу, а познаваоци прилика тврде (а развој догађаја потврђује) – и из САД има велики утицај на турску полицију и судство.
У Анкари верују и да је Гулен, са својим моћним покретом Хизмет, повлачио конце иза летошњих масовних протеста на тргу Таксим у Истанбулу на којима је први пут затражена оставка некада масовно слављеног премијера.
Гулен и Хизмет помогли су Ердогану да освоји (и задржи) власт, три пута од 2002. године, али је ствар очигледно “пукла”.
Како је раније писао АФП, у новембру 2013. су објављени владини планови да се затвори мрежа приватних школа Гуленовог покрета и то је, изгледа, уздрмало савезништво.
Хизмет је веома утицајан покрет, који превазилази границе Турске, финансирајући школе, тинк-тенкове и медије од Кеније до Казахстана. Иако нема формалну структуру нити видљиву организацију, привукао је милионе следбеника и милијарде долара, па Би-Би-Си оцењује да је реч о “највећој муслиманској мрежи” на свету.
Верује се да у Турској Хизмет има милионе следбеника, а да су многи на утицајним позицијама у државним институцијама – од полиције, тајних служби, до правосудја и Ердоганове АКП.
Њихове школе су секуларне – иако професори морају да буду узорни и да не пуше, не пију и да се не разводе… За Гулена кажу да проповеда “алтруистички ислам” и борбу за “опште добро”, а критичари подсећају на његову изјаву из 1999. године, која иде у прилог актуелној “теорији завере” против Ердогана.
Реч је о видео запису, у којем Гулен објашњава својим следбеницима: “Морате да продрете у артерије система, а да вас нико не примети док не доспете у центре моћи.”
Годину дана касније, Гулен се суочио са оптужбама да подрива секуларну државу. Одмах је 1999. отишао у САД, и још је тамо, иако су оптужбе у медјувремену одбачене.
Додуше, Ердоган има још значајнију мрљу у биографији од Гулена, такодје, с краја деведесетих – он је 1998, када је био градоначелник Истанбула, осудјен на десетомесечни затвор због ширења верске мржње, пошто је рецитовао песму у којој се џамије пореде са касарнама, а минарети са бајонетима.
Хизмет такодје има моћне фракције у Ердогановој странци, па је премијер и дугогодишњи турски лидер Ердоган у припреми за изборе имао и тај, унутарстраначки фронт…
“Гуленисти”, како наводи АФП, познати су по побожности, али и пословним способностима, а кажу да њихова вера проповеда спајање “градјанског ислама” са модерним светом, науком и турским национализмом.
Ердогана, који је бивши полупрофесионални фудбалер и градоначелник Истанбула, присталице с дивљењем зову “високи човек” и “султан”.
Гулен ретко даје интервјуе, али је овог месеца за “Фајненшел тајмс” коментарисао да “мала група унутар извршне власти држи као таоца напредак целе земље”.
Прошле седмице маске су потпуно пале кад се на Јутјубу појавио запис са састанка највиших безбедносних званичника који дискутују о могућној војној интервенцији у суседној Сирији.
“Прашина се неће ускоро слећи. Са парламентарним и председничким изборима на видику, Ердоган се суочава са дугом сезоном кампања и после недељних локалних избора, а круже приче да ће “на путу” бити још “процурелих” прича. Битка за контролу у Турској далеко је од завршнице”, констатује АФП.
Џебвет Бачели, лидер опозиционе Партије националне акције
“Њујорк тајмс” пише да је главна узданица Ердоганових противника на локалним изборима у Истанбулу, “граду који има више становника него неке европске државе”, кандидат за градоначелника Мустафа Саригул.
Како примећује лист, “у нормалним околностима” локални избори у Турској су догадјај од минорног значаја – али времена су “далеко од уобичајених” у Турској, па би исход ових локалних избора могао да утврди политичку будућност Ердогана.
Гулен је у писаном одговору на питања “Њујорк тајмса” истакао да ни он нити његов покрет не руше изабрану власт, али је и потврдио да су његове присталице повукле подршку Ердогановој АКП: “Моћ која је сконцентрисана у рукама елите владајуће партије без преседана је у турској историји”.
Иако многи аналитичари, као и истраживања јавног мњења, процењују да ће Ердоганова странка освојити највише гласова широм земље, њујоршки лист указује да су “најважнији проценти”. Јер, све мање од 40 одсто – колико је Ердоганова странка освојила на локалним изборима 2009. године – биће “слабо” за АКП и могло би да појача унутарстраначко незадовољство Ердоганом. То би могло да доведе и до повлачења премијера из политичког живота.
Њујоршки дневник се осврће и на значај избора и политичке стабилности у Турској и за САД: Турска, чланица НАТО и земља са 76 милиона становника, важан је стратешки савезник САД и ЕУ у региону, укључујући Сирију.
“Али, за земљу која је преокупирана унутрашњим нередом, а чији лидери криве САД и друге стране силе за дестабилизацију земље, поузданост Турске као савезника Запада је у питању”, констатује “Њујорк тајмс”.
Ердоган је током кампање за своје проблеме кривио “стране провокаторе”, обрачунавао се с медијима – а медији су узвраћали…
Но, Истанбул ће данас одлучити.
Упркос бучним прозивкама, Ердоган (60) још увек има јако упориште међу верским конзервативцима. И данас га виде као “хероја потлачених класа” и за многе је то важније од корупционашких скандала.
Аналитичари се слажу: многи ће Турци и на данашњим локалним изборима, као и на оним који следе, вагати тежину оптужби за корупцију “Ердогановог круга”, у односу на веће приходе, бољи здравствену и социјалну заштиту, напредак и реформе које су с њим раније добили…
Или, како примећује Би-Б-Си, “Ердоган ће у недељу чути своју пресуду”.
Танјуг
