Последњих дана, слика догађаја у Украјини се у немачким медијима унеколико променила. Левичари у Бундестагу подсећају да међу демонстрантима у Кијеву има фашиста. А новине износе и друге занимљиве детаље.

Марина Вајсбанд је политичарка странке Пирата. Рођена је у Украјини, а читаву прошлу недељу је провела на тргу Мајдан. У разговору за Шпигел онлајн, она је рекла да је слика демонстраната на том тргу врло шаролика, да ту има националиста, ултралевичара, пензионера. Према њеним речима, сваки други демонстрант је маскиран и носи импровизовану заштитну одећу. „Тако су опремљени јер насупрот њима стоје добро наоружане полицијске трупе које раде за ауторитарни режим.“ Вајсбандова каже да је у почетку била уплашена јер су свуда наоколо људи са палицама, али да је већина њих била врло љубазна – двојица маскираних мушкараца су је чак отпратила до једне улице у чијој близини је био један полицијски одред: „Моји пратиоци су били врло уљудни, и веровано нису били пунолетни“.

Млада политичарка даље преноси да демонстранти нису јединствени а да се могу најгрубље поделити у две велике групе: у припаднике опозиционих странака и чланове грађанског покрета „Мајдан без политике“. Већина ових потоњих, каже, сматра да би опозиционе странке, када би дошле на власт, била исто тако корумпиране као и садашња влада. Што се тиче Виталија Кличка, кога немачки медији стално представљају као лидера украјинске опозиције, Марина Вајсбанд каже да је Кличкова улога у Немачкој врло прецењена. „Опозиционе странке су део Евромајдана али нису врх копља. Кличка као појаву нико не схвата озбиљно. Ја лично нисам срела никога ко је њиме одушевљен. Он ни не говори украјински језик, када се појави на бини, каже само неколико реченица. Људи су на улицама да би протестовали против корупције а не да би демонстрирали за неку странку или против неке странке – то је бар мој утисак…“

„Русија вуче конце иза кулиса“, пише дневник Зидојче цајтунг, који наводи да је Русија званично саопштила да се неће мешати у сукоб, али да то ипак чини и то врло интензивно: „Прошле недеље је у Украјини више пута био Владислав Зурков. Он је један од људи који вуку конце за Владимира Путина. Годинама је из позадине управљао политичким процесима у Москви. Важи као творац кремаљске омладине Наши и привидне опозиције Праведна Русија. Током зиме 2011/2012. је накратко нестао са политичке сцене, да би се у септембру вратио у Кремљ – као саветник председника за Грузију и Абхазију. Посматрачи у Украјини његово присуство виде као сигнал да би Кремљ у Украјини могао да примени грузијски сценарио: ако та држава окрене леђа Москви и приклони се Европској унији, бар нека њена подручја би требало да остану под контролом Русије чиме би била блокирана права интеграција у Европу. Најновија ескалација би могла да допринесе таквом развоју догађаја.“

Скривена рука Москве у Украјини

А саговорник листа Цајт је био стручњак за Источну Европу Едвард Белке. Он тврди да украјински председник Јанукович не само што неће, већ и не може да промени своју политику. Јер, „када би то учинио, изгубио би образ политичког махера“. На питање новинара о санкцијама за које се залаже ЕУ, Белке је одговорио да би санкције појачале неповерење између владе и опозиције, те да би обе стране натерале да још тврђе заступају своје позиције. По његовом мишљењу, санкције само доприносе ескалацији: „Успех санкција у последњих 20 година је раван нули – то знамо из Ирана, из Северне Африке, из многих крајева света. Увек је народ тај који трпи.“ Ова стручњак каже да Европска унија жели да Јанукович поднесе оставку, јер више не репрезентује већину становништва Украјине; „при томе ми уопште не знамо шта је мишљење већине. Јанукович је демократски изабран. То морамо имати у виду ако не желимо да изборе ставимо сасвим ван снаге.”

Припремио: Саша Бојић
Одг. уредник: Иван Ђерковић