И у Украјни већ делују западне диверзантско-обавештајне групе

Могу се очекивати пуцњи на Мајдан са кровова околних зграда, тобоже, од стране „беркутоваца“ и „московских специјалаца који су им дошли у помоћ“ (биће нађена службена документа, потврде њихових службених путовања, још боље „рупе“ од „снајпера“ које ће одмах препознати „комшије из улаза“)

Већ се ради на припреми таквог развоја догађаја – има неколико убијених из ватреног оружја. Личи на „пробну проверу“ оних који су дошли ради реализације „мисије“ (како се то назива у NATO-у) диверзантско – обавештајних група
Овлашћена лица у мртвачницама засигурно воде евиденцију и резервисање лешева који по параметрима и карактеру повреда одговарају за предстојеће „показивање“ крвавом режиму…

У Литванији је случај напада „тобоже десантних јединица“ (плавооких и плавокосих момака који говоре руски веома добро, али са израженим акцентом и обучених у свечане (!) униформе). У јединицама ВДВ није могло бити војника који говоре руски језик „са акцентом“. Зато је таквих било у бази специјалних јединица РУМО САД код града Кајзерслаутерн у Немачкој

„Догађаји“ ће се временски подударити са почетком Олимпијаде у Сочију ради чије су сигурности у Црно море ушла два америчка торпедна разарача. Способна да погоде „томахавцима“ сваког терористу (противника олимпијских принципа) ма где да се скрива – па и на самом Црвеном тргу…

КОНФЛИКТ између опозиције и власти у центру Кијева достигао је кулминацију. Та конфронтација подсећа на догађаје из фебруара 1989. у Литванској ССР, када је њен Врховни совјет прогласио независност републике.

Допустите да са бојажљивом надом да делимично предвидим или, чак, преплашим тактички лукаво-мудри наум евромајдана, у ову тему додам својих пет копејки са годином производње 1991.

Те године још сам био на служби у КГБ мога завичаја, Литванске ССР, али не као генерал. Зато своје закључке доносим према аналогији са оним што сам видео или открио не прелазећи оквире корпоративне етике. Према томе, ево најлошијег сценарија (ова публикација је покушај да се он спречи), узимајући у обзир нове догађаје:

1. Украјина, ових дана:

Оснивање алтернативне „раде“, „тужилаштва“, „безбедности“ и других атрибута власти.

Стање: делимично остварено, већ смо видели заузимање зграда за будуће структуре власти.

1.1. Тада:

У фебруару 1989. Врховни Совјет Литванске ССР прогласио је успостављање независности Литванске Републике. Органи КГБ и друге совјетске структуре власти стављене су ван закона. Основани су тужилаштво, служба безбедности „Департмент безбедности земље“ (министарство одбране). Судови и милиција која је постала полиција (сем тек основаног ОМОН-а (одред милиције специјалне намене), једноставно су прешли под нову јурисдикцију, узгред, не одричући се федералног финансирања, снабдевања техником и оружјем и других давања, пензија и т. сл.

Односно, свих структура силе, било је по две, што је и захтевано за прави грађански рат.

2. Украјина, ових дана:

Преговори без резултата „високих преговарачких страна“. Модератори ће искористити затишје за концентрацију снага на правцима потенцијалних удара.

Стање: Воде се преговори. У сваком случају исход је лош за власт: или директна капитулација (са „Нирнбешким процесом“) или опозиција само одуговлачи. Иначе, Олегу Тјагнибоку, који контролише удео оснивачког евромајданског капитала, нису понуђене никакве функције.

2.1. Тада:

Посете члана Политбироа, Николаја Сљункова и самог Михаила Горбачова (са супругом) због нечег нису довеле до промене става руководства Литваније. Раиса Горбачова негодовала је у камеру: „Независност? Од кога?…“

2.2. Паралелно се одвијала масовна PR-обрада становништва. Обуку бивших комсомолских функционера за тај занат (који су масовно прешли на другу страну), изводили су амерички стручњаци на територији трећих земаља. И у режиму реалног времена користећи факсове, за чије пресретање извесно време ми у „провинцији“ нисмо имали техничке могућности.

3. Украјина, ових дана:

Страдање „западне“ карауле на линији из Галиције, наводно од руку „Беркутових специјалаца“ (биће употребљено неколико стварних лешева правих „беркутоваца“).

Стање: Прикупљање информација о „жртвама режима“ (већ има реалних лешева нејасног порекла који могу бити „поднети“).

3.1. Тада:

Пуцњи на независни царински контролни литвански пункт (31. јула 1991. подударили су се са посетом Џорџа Буша-старијег СССР-у) дошло је из АК калибра 7,62 мм који је био давно повучен из употребе.

Недостатак приговора по овом инциденту у односу на нас и друге совјетске структуре силе лично је признао заменик председника Врховног Совјета Литванске Републике, Казимерас Мотека, који је допутовао да „прими предмете“ ОКГБ за град Каунас, односно, празне сефове (због чега је био веома огорчен, али не и много изненађен). Какао пишу у литванским државним медијима, сада се ситуација променила и наводно је, ипак, крив ОМОН (у материјалима кривичног предмета на волшебан начин променио се калибар оружја које је убица употребио у сасвим одговарајући – 5,45 мм).

4. Украјина, ових дана:

Пуцњи на Мајдан са кровова околних зграда, тобоже, од стране „беркутоваца“ и „московских специјалаца који су им дошли у помоћ“ (биће нађена службена документа, потврде њихових службених путовања, још боље „рупе“ од „снајпера“ које ће одмах препознати „комшије из улаза“).

У овом моменту већ се ради на припреми таквог развоја догађаја – има неколико убијених из ватреног оружја. Личи на „пробну проверу“ оних који су дошли ради реализације „мисије“ (како се то назива у NATO-у) диверзантско – обавештајних група.

Овлашћена лица у мртвачницама засигурно воде евиденцију и резервисање лешева који по параметрима и карактеру повреда одговарају за предстојеће „показивање“ крвавом режиму…

Могу уклонити и Тјагнибока: док на Мајдану горе гуме и аутомобили он је још потребан. После ће сметати људима модератора – председнику Кличку (народном „јунаку“) и потпуно европском премијеру Јацењуку (или Јулији Т.), као и – комшијама у ЕУ типа Пољске.

Стање: Процес припреме.

4.1. Тада:

Јануарски догађаји 1991. Тема је посебна, велика и болна. Рећи ћу једно: жртве – нису биле наше, наравно, ни „Алфине“. Пуцало се са „друге стране“, другим калибром. Занимљиво је да су код свих убијених локални „криминолози“ исекли такозване канале рана. По њиховим речима – ради анализе, али, то се зове другачије – „уништавање доказа“, јер није било могуће одредити калибар метка.

Можда су у мраку могли некога случајно да пригњече тенковима којима су због нечег пристигли до тв-центра. Кажу да је њима командовао касније познати човек, Аслан Масхадов. Иначе, тај телевизијски торањ никоме није био потребан и никоме није сметао: главни студио и тако није био тамо; торањ „није допирао“ ни до једног већег града и нико није ни покушавао да репетиторе узме под контролу… Загонетки није мање од оних из августа те исте године у Москви.

5. Украјина, ових дана:

Описани догађаји временски ће се подударити са почетком Олимпијаде у Сочију ради чије су сигурности у Црно море ушла два торпедна разарача под „душеком са звездама“ (назив за њихову заставу позајмљен од америчког књижевника – примедба аутора). Способни су да погоде „томахавцима“ сваког терористу (противника олимпијских принципа) ма где да се скрива – па и на самом Црвеном тргу…

Стање: Реализовано

5.1. Тада:

Од 1988. – нагло интензивирање обавештајних служби, посебно од маја 1991. и то са посебном пажњом на војну инфраструктуру. Најбезазленији (није поверљив) пример: почетком августа за време занимљивог рада, детаљног фотографисања са доње стране (!) стубова и конструкција јединог моста на Неману, преко којег иде железничка пруга у Калињинград, и мерења брзине тока реке, између стубова – моја група је ухватила грађанина и становника Савезне Републике Немачке.

Испоставило се да је то био агент „Абвера“ (познати) за којим се током послератних година трагало због бекства из затвора. На саслушању је признао да ради за БНД… После „угушивања пуча“ (односно нас) нове власти су га пустиле из затвора у августу исте године…

5.2. Такође на исту тему – познат је случај напада „тобоже десантних јединица“ (плавооких и плавокосих момака који говоре руски веома добро, али са израженим акцентом обучених у свечане (!) униформе). Уосталом, у јединицама ВДВ (ваздушно-десантне јединице) у нашој републици по одређењу није могло бити војника који говоре руски језик „са акцентом“ због начина регрутације. Зато је таквих било у бази специјалних јединица РУМО САД код града Кајзерслаутерн у Немачкој у облику диверзантско-обавештајних група формираних од дошљака из западних области СССР и њихових потомака.

6. Финале-апотеоза:

– признање мајданске владе за легитимну;

– Јанукович путује у Хаг, у апартман који је ослободио Милошевић. И чека;

– јачање самосвести осталих области Украјине, свака са својом територијом која пресеца територију суседне… Сва та дружина иде у ЦС (Царински савез). Или – у ЕУ…

– Галиција улази у ЕУ и NATO. Неуспешно покушава да угуши сепаратисте-Русине у Закарпатском региону или да се са њима договори о тарифама за транспорт гаса на Запад, или, пак, – макар – да прекине несанкционисано изузимање „за технолошке потребе“… За Русине се залаже Парламентарна Скупштина Савета Европе…

Даље – види т. 1 (то се у програмирању назива „бескрајни циклус“)…

PS: Занимљиво је да су за распад некада јаке УССР (која је била самостални члан ОУН) најмање од свих заинтересован „Газпром“ и руски крупни бизнис, јер ће онда морати да се договарају са агресивним, слабим „комадићима“ некада веома велике земље и (извините за баналност) – да „подмазују“ представнике њихове елите.

Прогноза: Андреја САФОНОВА, бившег сарадника КГБ у Литванији

К. Т.

Факти