У ВОРОЊЕШКОМ државном универзитету одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије.
Учествовали су познати политичари, политиколози, новинари, културни и јавни делатници из Русије и са Балкана.
На почетку скупа је организатор и домаћин Самита Љубомир Радиновић поздравио окупљене и пожелео успешан рад учесницима, уз наду да ће овакав формат дијалога постати традиционалан.
Скуп су поздравили: губернатор Вороњешке области Александар Гусев, председник Чеченске Републике Рамзан Кадиров, депутат Државне Думе и председник партије Родина Алексеј Журављов.
Путем видео линка скупу су се обратили познати руски књижевник, публициста и председник Изборског клуба Александар Проханов, председник Савеза новинара Русије Владимир Соловјов, као и представници локалних органа Вороњешке области и РПЦ.
На Самиту су говорили:
– Леонид Ивашов, генерал пуковник, предсједник Академије за геополитичке проблеме, доктор историјских наука.
– Живадин Јовановић, министар спољних послова Југославије 1998-2000, предсједник „Београдског форума за равноправност“.
Џевад Галијашевић, професор експерт за безбедност. Његова тема био је „Утицај религијског фактора на ситуацију у БиХ“.
– Адвокат Горан Петронијевић („Утицај рада Хашког трибунала на генерисање нових сукоба на Балкану“).
– Џамбулат Умаров, министар за национална питања, штампу и спољне послове Чеченске републике.
– Јелена Гускова, доктор историјских наука, руководилац Центра за Истраживање савремене балканске кризе Института за славистику РАН, члан Академије наука Републике Српске и сенатор Републике Српске.
– Драган Тодоровић, министар саобраћаја Републике Србије 1998-1999.
– Љубинко Ђурковић, пуковник и председник Извршног одбора Покрета та Србију, командант одбране Кошара ( „Кошаре, геополитичка битка за Србију против НАТО. Битка која још увек траје“).
– Олег Бондаренко, шеф Фонда за прогресивну политику и оснивач портала Балканист („Медијски аспекти руско-српске сарадње“).
– Змаго Јелинчич – лидер Словеначке националне странке, посланик у парламенту Словеније.
– Јасминка Аџић Сикирић, члан председништва Странке Ивана Пернара („Статус Хрватске у Европској унији“).
– Јевгениј Баранов, телевизијски новинар и политички коментатор Првог канала руске државне телевизије.
– Гојко Раичевић, председник председништва Уније за војну неутралност Црне Горе („Информативни ратови на примерима“)
– Драгана Трифковић, члан Председништва Двери, шеф Центра геостратешких истраживања („Утицај косовског питања на будућност српско-руских односа“).
– Демо Бериша, председник Уније Албанаца („Српско-албански односи, проблеми и перспективе“.
– Миленко Неделковски македонски телевизијски новинар („Прећутна забрана слободе говора на прагу насилног увлачења Македоније у НАТО“).
– Гуљнара Хаџимурадова, доктор филозофије, доцент катедре за демографску и миграциону и политику МГИМО МИД РФ, виши научни сарадник Института социјално-политичких студија РАН („Савремени миграциони процеси на Балкану: узроци и последице“).
– Миломир Савчић, генерал, председник организације ратних ветерана Рпублике Српске
(„Улога руководства Републике Српске у постизању мира 1992-1995. и разлози наставка нестабилне ситуације у БиХ“).
– Горан Шимпрага, продуцент и директор Медија центра Ногина и Куриноја Руски експрес („Руско-српске културне везе и њихово значење у актуелном политичком тренутку“).
– Фјодор Бирјуков шеф Института слободе («Интерпартијске друштвено-политичке везе Русије и Балкана као важан инструмент народне дипломатије“).
– Григорис Бичахчијев, шеф грчке заједнице Вороњешке области, члан Националне коморе области („Актуелни односи између Грчке и Русије“).
– Владислав Бојовић, директор Института за сарадњу између Црне Горе, Србије и Републике Српске, члан председништва Демократске народне партије Црне Горе („Црна Гора на геополитичком раскршћу“).
– Артјом Чекмарјов, лидер омладинског покрета `Тигрови Отаџбине` („Русија и Балкан, поглед генерације 21. века“).
– Дмитриј Сагал, експерт Изборског клуба, магистар педагогије, члан Савета за национална питања Владе града Москве („Нови путеви Евроазијске међународне сарадње и народне дипломатије“).
Самит је усвојио резолуцију са овим оценама и ставовима:
1. У тренутној међународној политичкој ситуацији у свету стварају се повољни услови за јачање мултилатералне сарадње између народа Русије и Балкана на основу равноправног дијалога, духовног, историјског и културног сродства.
С тим у вези, политичким руководствима Русије и балканских земаља се препоручује да изврше одговарајуће промене у сарадњи између наших народа, узевши у обзир нову европску стварност.
2. Наша је огромна препорука шефовима балканских држава које су се придружиле санкцијама Запада против Руске Федерације да та ограничења укину зато што су она у директној супротности са исконским интересима наших народа.
3. Најважније питање у вези са Косовом и Метохијом мора се решавати дијалогом на основу резолуције Савета безбедности УН 1244, којом се на основу међународног права територија Косова и Метохије сматра јужном покрајином Републике Србије.
4. Оштро осуђујемо ширење НАТО-а на Исток, као и укључење Црне Горе у његов састав без одговарајућих демократских процедура и исказивања воље њеног народа. Изражавамо забринутост због тога што се слични покушаји упорно чине у односу на Македонију, Босну и Херцеговину, па чак и Србију.
5. Позивамо балканске народе на миран суживот, на решавање свих међусобних отворених питања дијалогом, на превазилажење непријатељстава и изолације, уз показивање сталне бриге за очување добросуседских односа свих народа који живе на Балкану, независно од њихове религије. Дугорочни мир на Балкану нема алтернативу.
6. Морамо се пажљиво односити према јединственом, целовитом, традиционалном језичком и културном словенском простору.
7. Руско-балкански самит народне дипломатије одржаваће се сваке године.
Кандидати Београд, Грозни и Бањалука
Председник организационог одбора самита – Љубомир Радиновић – уручио је захвалницу председнику Чеченске Републике Рамзану Кадирову за допринос унапређењу односа између Рисије и балканских држава.
У име председника Чеченије захвалницу је примио Џамбулат Умаров, министар у влади Чеченије.
Организациони одбор самита прихватио је кандидатуре Београда, Грозног и Бањалуке за одржавање другог Руско-балканског самита. О коначној одлуци јавност ће бити накнадно обавештена.
Факти
