Београд – Од 2015. кроз Србију је прошло око милион миграната, истакао је Ненад Иванишевић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
Позитиван став грађана према њима незнатно је умањен у односу на период када су први мигранти почели да долазе у нашу земљу.
То показују најновији резултати истраживања из маја ове године, које су поводом Светског дана избеглица представили Америчка агенција за развој (УСАИД) и Фондација „Ана и Владе Дивац”.
На почетку кризе позитиван став према избеглицама имало је 45 одсто грађана, у другом таласу он је увећан на 47 одсто, а истраживање из маја показује да сада износи 43 одсто.
„Грађани који од почетка имају позитиван став према мигрантима, нису га мењали. До пада процента позитивног става дошло је јер су испитаници који су били неутрални у међувремену, пратећи дешавања у вези с избеглицама, изградили негативан став према њима. Око четири петине испитаника и даље сматра да је Србија боље прихватила избеглице у односу на дуге земље, а три петине испитаника се изјаснило да разуме проблеме са којима се мигранти суочавају“, објашњава Марко Лазовић, директор агенције „Пропозитив”, која је спровела истраживање.
Државни секретар Иванишевић истиче да Европска унија покрива све оперативне трошкове у центрима где су смештени мигранти. Из различитих фондова који помажу избеглицама добијено је 16 милиона евра. Тренутно у Србији борави између 6.000 и 7.000 избеглих, а прилив је знатно смањен, на око десетак особа које дневно покушавају да уђу у нашу земљу, наглашава Иванишевић и прецизира да су готово половина миграната у Србији деца до 18 година.
Зато је, како истиче, најбитније да им се пружи бар неки вид образовања, јер се поприлично дуго задржавају на овим просторима. Такође је похвалио Фондацију „Ана и Владе Дивац”, која ће данас, на Светски дан избеглица, у Врању започети градњу вртића за мигранте.
Он потврђује да Србија није крајња дестинација за највећи део миграната који овде бораве.
„Само њих 1.700 је поднело захтев за азил. Већина осталих жели да се домогне Немачке, тако да тешко можемо говорити о њиховој интеграцији у српско друштво. Али уз помоћ локалних заједница и међународних организација настојимо да им обезбедимо што бољи живот, нарочито деци, док су овде“, каже Иванишевић.
Џон Јанг, шеф Одељења за правну заштиту избеглица УНХЦР-а, истиче да је приметио хуманост Србије и њен одличан одговор на избегличку кризу и док је живео у иностранству.
И Алекс Гејнер, директор Канцеларије за стратегију и координацију програма УСАИД-а, истиче да је Влада Србије прави пример доброг одговора на избегличку кризу, на који би требало да се угледају друге земље.
„Мислим да је кључ успешног опхођења према мигрантима у овој земљи добра сарадња владе, НВО сектора и међународних организација. УСАИД је за помоћ Србији од почетка кризе издвојио два милиона америчких долара“, истакао Гејнер, а од тога је 700.000 долара одвојено за пројекат „Подршка локалним заједницама у одговору на избегличку кризу”, у оквиру кога је обављено ово истраживање.
Лазовић је додао да је истраживање показало и да се 45 одсто грађана плаши да ће им избеглице пренети неку болест, док је трећина забринута да међу мигрантима има оних који су склони терористичким нападима и криминалу. Ненад Иванишевић каже да су ти страхови неоправдани.
„У последње три године ниједан мигрант који је стигао у Европу није изазвао терористички напад, већ су их углавном организовале особе рођене на Старом континенту“, истиче Иванишевић.
Драгана Јокић-Стаменковић, Политика
