У Вухану се живи као да короне никад није ни било. Заборавили и на маске

“Хиљаде људи на фестивалу”, “Парти без маски”…, то су ових дана неки од наслова из града где је избила пандемија.

Најизолованије место на свету, град духова, нулта тачка пандемије коронавируса… У кинески град Вухан почетком године биле су уперене очи целога света након што се управо оданде, тачније с једне од тамошњих тржница, како се претпоставља, незаустављиво кренуо ширити нови коронавирус.

Данас, само неколико месеци касније, главни град покрајине Хубеи у средњој Kини у светским се медијима више готово уопште не спомиње. Тек се ту и тамо објави понека вест која је, заправо, сасвим другачија од очекиваног. “Хиљаде људи на фестивалу у воденом парку”, “Парти без маски”, “Вухан и даље без новозаражених”, “Живот је кренуо даље”, само су неки од наслова који се могу пронаћи, а који сведоче да је ситуација у Вухану потпуно другачија од оне пре неколико месеци.

Нема локалне трансмисије

Штавише, док у новим жариштима попут Северне и Јужне Америке, Европе и југоисточне Азије траје битка с вирусом, Вухан је добио етикету “најсигурнијег места у Kини” па се поставља питање како је прошао пут од најпогођенијег кинеског града у којем се догодила већина од готово 85.500 случајева и више од 4600 смрти, колико Kина тврди да је забележила, до “пандемијског чуда”. Подсетимо, био је 23. јануар када је овај град с више од 11 милиона становника стављен у карантин какав свет до тада није видео након што је Kина потврдила да се вирус САРС-ЦоВ-2 може преносити с човека на човека.

Слике празних улица, без иједног човека и возила, обишле су свет те дословно нико није смео ући ни изаћи из овог града који је тада бројао више од 400 заражених те је имао 17 смртних случајева. Вухан је у карантину био пуних 76 дана, а прво је попуштање мера проглашено тек у марту када је по једна особа из сваког домаћинства добила дозволу да сме напустити дом на свега два сата. Потом су се почеле отварати трговине и трговачки центри, поново је почео возити јавни превоз и људи су се кренули враћати на радна места да би 8. априла потпуни лоцкдоwн коначно био службено укинут.

Док је Европа била на врхунцу панике, биле су то утешне вести, но слике које су стизале из Вухана показале су да ништа више неће бити као пре. Свакодневни живот у Вухану био је далеко од нормалног. Очито још у великом страху од вируса, власти су поставиле барикаде око зграда и на улице, сви су носили маске, температура се мерила на сваком кораку… “Хоће ли то бити ново нормално и хоће ли овако изгледати свет након пандемије?”, питали су се сви, а да је страх био оправдан, показало се 12. маја када је забележено шест нових случајева.

Било је само неколико дана након што су у Вухану поновно отворене школе те након што је службено објављено да више нема заражених пацијената у болницама. У том је тренутку град чврсто одлучио да се неће поновити сценарио с почетка године те се прионуло реализацији амбициозног плана да се тестира целокупна популација Вухана. Људи су у реду на киши чекали да им се узме брис грла, а цео је подухват стајао готово милијарду куна.

Но план је очито упалио и вирус је поновно стављен под контролу. Штавише, у Вухану од маја није потврђена ниједна локална трансмисија, а било је тек неколико случајева коронавируса. Грађани су с временом схватили да се ипак могу опустити те да можда живот након пандемије не мора бити у знаку сталне панике. Стога је одговор на питање зашто грађани Вухана приређују огромне музичке фестивале те зашто у клубовима не носе маске једноставно – зато што мисле да су сигурни. Парови који су имали одложене свадбене свечаности, упловили су у брачне луке у летњим месецима, тржнице, кафићи и ресторани су отворени, као и музеји, биоскопи, позоришта, па чак и водени паркови.

Тако су, на пример, из једног воденог парка који су у Kини изразито популарни, поручили да су током викенда имали посећеност од 15.000 људи, што је ипак око упола мање него лани. ХОХА Wатер Елецтрицал Мусицал Фестивал само је један од примера који показује да се ране у Вухану зацељују, но то не значи да су се грађани сасвим опустили. Ако се изузму забаве, и даље се већином носе маске те би се могло рећи да је Вухан пронашао баланс између “старог” и “новог” нормалног. Оно што та два појма и даље раздваја ипак су очити ожиљци пандемије које ће грађани Вухана ипак још дуго осјећати.

Затворени за странце

Такође, страни новинари који су успели ући у Вухан истичу како је пандемија утицала и на менталитет људи. С једне стране, сада се у Kини још агресивније пропагира идеја да је држава одлично одговорила на изазове па се Kина суочава с критикама да још мање него раније допуштају критике на рачун система. Наоко нормалан живот у Вухану иде под руку с чињеницом да је град више него икада затворен према странцима, а говори и се како је тамо контрола болести једнако важна као и контрола дискурса. Он би се пак укратко могао дефинисати поруком да је Kина победила вирус који је сада САД бацио на колена.

Такође, док се за Вухан може рећи да већ живи постпандемијску будућност, што остале земље света тек чекају, не могу се занемарити ни упозорења светских стручњака који, гледајући тренутну ситуацију у Вухану, поручују да се није добро превише опустити јер је повратак вируса у тај град могућ у сваком тренутку.

Извор: Вечерњи лист