Поштар ми је сјајан лик, један од оних што знају за која писма јесам код куће, а за која сам умро пре три године…
Овог пута је направио преседан, морао је, шта ће, модро плава коверта, она дивна боја пучине, таласа док запљускују хриди “Београда на води” док (до)Мали седи уз обалу и уз гитару и флашу лошег вина пева загледан некуд ка најмањој гарсоњери на свету с друге стране “залива” и највећем човеку у њој: “Криво је морееее…”
Елем, у коверти за промену- писмо, јер обично се појави Вучић и из ње, а у писму јасно, читко и недвосмилено: осуђен сам на шест дана затвора (строгог ваљда, другачије нећу, да ме се јуначки преци стиде) због неплаћене казне у градском превозу!
Испрва шок, шест дана- премало да се искрено заљубим у неког ђувегију тамо, а опет довољно да постанем нечија “кучка”, а невиност сам, искрено, чувао да то буде из љубави, али реформе изгледа немају кад да чекају на љубав и романтику..?
Предам се ја поштару одмах, не иде да сад њега лажем како сам умро, ал вели да му није у опису посла да хапси већ само да уручује пошту!
Е, јес ти нека служба, па данас у Србији свако има права и да хапси и да суди, само поштари не?!
Ок, изљубимо се нас двојица, обећа да ће ме чекати да изађем с робије, као поштар, мислим, без икаквих инсинуација, и оде!
Јавим оцу, како и баста брђанима, није мала ствар да шаљеш сина у затвор кад већ не можеш у неко јавно предузеће, посланике, ил дипломатију, ал везе очајне па се моја старина поплашила да шест дана кубурим са затвором и вели да не бринем, долази одмах с неким сирупом на билној бази, решићемо то из два одласка у wц!
Где да му објашњавам даље, видеће кад дође да наздравимо ко људи, јер имамо и чему, рекох- правној држави у коју сам, признајем, изгубио поверење, али такви смо ми криминалци, мислимо да су сви као и ми и да ћемо довека моћи некажнено да чинимо шта нам воља..?
Е, па нећемо, вала!
Учинио сам један од највећих преступа и ред је да окајем грехе!
Добро, јесте премијер у оно опозиционо доба клео “бусплус” и тврдио да у валидаторима сам ђаво дрема, али су их ваљда у међувремену окадили и приграбили као да сиду лече, бре!
Дакле, јесам се шверцовао, ухватила ме је контрола, нисам желео да се расправљам јер људи само раде свој посао, дао личну карту, добио пола метра казне ко да су ми радили ЕКГ и мирно наставио вожњу убеђен као и сваки хохшаплер да ћу изиграти систем, али…
Добро, да сам у датом тренутку имао фантомку н глави и бејзоблку на рамену вероватно бих прошао ко крава кроз кукуруз- неприметно, ал где ће човек у тренутку да се сети свега?
Суштина је да сам засрао и да је ред да одлежим своје, па и као девојчица неког набилдованог браћале којем ћу због љубави морати да сервирам неку зајебанију причу, јер ко би ме узео за девојку кад сазна да лежим због шверцовања у бусу?!
Можда нису пробирачи, али неће ни они да се бламирају да их неко прозива на шетњи: “Види овог паћеника нашао рибу без карте уместо неку поштену што лежи за убиство, пљачку диловање…”?
Оно, јесте таквих све мање, барем крупнијих риба, њима је “наногица” или одбрана са слободе већа казна, али ваљда у овој држави иде на робију и неко ко је стварно засро, покрао, оштетио, багателисао, слагао, проневерио, није ничији кум..?
Како, бре, не?! Па, где су, шта раде, има ли ко какве вести о њима?!
Не мари, правда је спора али достижна, ево мене примера, а од тада сам променио ихај трамваја али су ме пронашли, и ако су!
Мислим, да сам имао тих 6000 динара казне признајем пре бих уплатио прву рату за докторат или одвео на ручак неког директорчића да се договоримо око каквог запослења од куће, да негде руководим преко Фејсубак и твитера, али нисам имао, свега ми, мада није нама криминалцима за веровати, вазда се ми кунемо да нисмо криви и да нам је напаковано!
Ја, ево, богами нећу- пао сам и поносам сам на државу јер после разбијања оне баба сера мафије пре неколико недеље ред је био да и ми “невалидирани Бони и Клајд” дођемо на ред!
Деци ћу рећи да идем некуд службено, не што ме је срамота робије, већ где да их зезају како им ћале робија дуже од Космајца због шверцовања у градском превозу!
Само да још Момчилу мом објасним да сируп ту ништа не мења, напротив, може само да одмогне ако већ треба да нађем тетовираног човека свог живота…
А, кад изађем правац код Марића у “Голи живот”- Меда Робија (сам сам себи наденуо надима и молим да се испоштује да не бих морао с фантомком да вас посећује у зло доба), па полако у неку странку, управни одбор, мало по локалу, шлифовање у РИК-у, па правац на велика врата у парламент, а онда је само небо граница.
Фрка ми је само, признајем, шта ћу ако се заљубим, а он још неколико година робије..?
Реално, о томе сам требао да размишљам пре него што сам се одметнуо у криминал, заборављајући да живим у држави где је право светиња а правда спора, може ко Зоран Бабић да издржи месецима без одлакса у тоалет, али на крају дође над писоар и изрекне оно чувено: “У име народа, народности и онога који ради од пет ујутру до четири и педесет и девет ујуру, имајући само минут да одспава, истушира се, пресвуче, и преповије Вулина…”
Нека сам долијао, лакше ми је, признајем, некако сам скинуо тај терет с плећа, јер кажу да сви који почине кривично дело вапе да буду ухваћени, или да оду у политику!
Ја ћу у ово друго кад одужим своје, и кад му објасним да је наша љубав јача од казни, па нека се сви смеју што је од толико бољих изабрао баш мене, бруку организованог криминала, али, авај…
Пише: Михаило Меденица, Недељник.рс
Kako i ja nađoh pobratima, a mislio da sam prokleta jedinka i rasni kriminalac.
Vozeći od Raške ka Novom Pazaru stopne me POLICIJA, dobar dan, dobar dan, Isprave , izvolte…Vozili ste brže od dozvoljene brzine ! Koliko ? 53 kilometara a ograničenje 50.
Mooooolim ? zabezeknuh se ja , TRI kilometra brže ? na ulasku u Pazar gde Mečke , mustanzi, golfovi, audiji, škode .sa NP tablama samo zuje pored moje smorene dvojke sa VP tablama. Kazna 3000 .
Nemam ! Ništa imate ……. MA NEĆU . Prođe vreme, ja i zaboravio taj moj izlet u kriminal i bahatu vožnju opasnu po život prolaznika ???
Uglavnom odem ja da izvadim ćerci pasoš u SUP-u ( valjda se još tako zove ) Njbolji đak vazduhoplovne akademije u Beogradu pa dobila nagradu nekih 5-6 dana u M,ađarskoj. Dakle odem ja tamo završim , i tamanpođem ka vratima , STOOOOOJ !!!! okrenem se , dva grmelja sa skinutim palicama, Po…..i Jeste ja sam, pođite sa nama, gde ? u ovu kancelariju !!! Uđem ja a usta suva kao da sam jeo pesak. A unutra još dvojica, sa rukama na leđima GRMELJI , a ja kao da sam jeo večernje novine spram njih
Dakle 4:1
A to si tiiiii ? Ne znam šta da kažem , da li jesam ili nisam 🙁
Mi te jurimo godinu dana a ti bežiš a ? Zašto bežim , pa kući sam , nemam posao , ne radim …! Ideš u zatvor 5 dana ! Što ?
Kazna, 5ooo Novi Pazar ….
I nikako drugačije samo zatvor Smederevo.
Može da se uplati, 5000 i da se ne ide, Pa da idem da uplatim, Ne može da ne zbrišeš ??? Pa evo idi ti uplati, Nisam ja tvoj posilni … i tako se slatko ispričasmo. Ali nit me pušta da idem da uplatim, a neće ni on,
Može da se uplati, pa ko ako meni ne daš, ne znam !!!! i tako do besvesti. Zamolim grmelja br 3 da mi da mobilni telefon , on ne da ali onaj prvi daje ali on da zove broj koji ja dam ???
Majko kak li je onim većim kriminalcima od mene, Mislim prelazak ulice na crveno, ne plaćanje gradskog prevoza, vožnja bicikla brže od dozvoljenog….
Dam broj, pozovemo moju preneraženu suprugu, ona ode uplati, i u stanici sam čekao da dođe, donese , uplatnicu i mene puste, vrate kaiš, pertle, lnančić…..
Sada znam da sam bio u pravu kada sam glasao za njega.
Kriminalu se mora stati na put !