За девет година власти Зорана Михајловић је приграбила 108 милиона евра, по милион месечно. Паметнија од осталих напредњачких криминалаца, још прошлог лета, пред изборе, намеравала је да се повуче из извршне власти и напусти Србију. Уместо дозволе да побегне на сигурно, газде из Америке дале су јој нове задатке. Мора да поништи уговоре Србије и Русије у трговини енергентима, да обезбеди дозволе Рио Тинту за експлоатацију рудника литијума у Подрињу и да контролише радове на Моравском коридору. За тај посао биће награђена с још неколико десетина милиона евра, али и оптужницама, којима ће јој бити запрећено дугогодишњом робијом. С обзиром на број и тежину пљачки у којима је учествовала, Михајловићка нема шансе да се извуче од одговорности.
М. Грабеж
Александар Вучић је организовао неколико мегаломанских пројеката, којима је сурово опљачкао буџет Србије. На изградњи аутопутева, ветропаркова, мини хидроелектрана, „Београда на води” и продаји рудника, река и ораница, Вучић је згрнуо огромне суме новца, а одговорност је пребацио на Зорану Михајловић. На сваком спорном уговору налази се њен потпис.
Михајловићки се свидела улога потпредседнице Владе Србије и вођење неколико кључних министарства. Располагала је с великим буџетима, намењеним за капиталне државне инвестиције и приватно черупање. До тих позиција није дошла захваљујући својим квалитетима, него утицају америчких амбасадора.
У врх СНС-а прогурао ју је Kамерон Мантер, а на државничке функције Мајкл Kирби. Kирби је био први амерички амбасадор који је долазио на њену славу, да увелича Аранђеловдан, а ту традицију су наставили сви његови наследници. Поред те подршке, Зорана Михајловић је специјалан статус доказивала и чланством у Трилатералној комисији. На тај начин ширила је фаму о себи као о „објекту под америчком заштитом”.
Наравно, то је празна лаж. Она нема заштиту Сједињених Америчких Држава, него појединих корумпираних дипломата, који имају рок трајања. Михајловићка је то на време схватила, па је почела да прави и резервне полисе осигурања.
Kајл Скот, амерички амбасадор, у лето 2018. године, на састанку коме је присуствовала и Зорана Михајловић, дао је Александру Вучићу пројекат за „Моравски коридор”, који је приредила америчка компанија „Бехтел”. Скот је наредио Вучићу да поништи уговор из 2013. године с кинеском компанијом ЦРБС и да посао на изградњи аутопута Појате – Прељина препусти „Бехтелу”.
Уместо 492 милиона евра, колико је договорено с Kинезима, Американци су тражили и добили 900 милиона евра. Вучић је пристао на све. За контролу над тим послом задужена је Михајловићка. Kрајем 2019. године, опет на захтев Американаца, она је серијом анекса пристала да цену подигне за још сто милиона евра. Михајловићка је пристала да учествује у томе иако је знала да је у питању приватни аранжман, који нема везе с администрацијом САД-а
Да би се обезбедила, почела је да се бави шпијунским активностима. Прикупила је стотине уговора о пословима на коридорима, али и око изградње насеља у Београду, Новом Саду и Нишу. Од 2016. до 2020. године Вучић је наредио хапшење чак 54 сарадника Зоране Михајловић, међу којима су били и државни секретар у њеном министарству Миодраг Поледица и саветник Мирољуб Јевтић, који је признао да је министарки и њеном мужу на руке исплаћивао мито од по 10.000 евра. На мерама је била њена најближа сарадница Марија Блећић, па и лични портпарол Светомир Марјановић.
Небојша Трбовић, бивши инспектор Унутрашње контроле МУП-а, недавно је открио да је фантомско одељење у кабинету тадашњег министра Небојше Стефановића обрађивало Марјановића, па и Горана Весића, који је био сумњичен за малверзације око легализације објеката у Београду.
Зорана Михајловић није имала велике ресурсе на располагању, није могла да ангажује МУП и БИА, али сналазила се на друге начине. Снимала је све своје разговоре с Вучићем. Направила је богату колекцију доказа о Вучићевој умешаности у све корупционашке афере у грађевинарству. Михајловићка је формирала Радну групу у Министарству грађевинаства и саобраћаја, која је спровела истрагу послова на на Kоридору 10. Утврђене су малверзације тешке око 18 милиона евра у режији Дмитра Ђуровића и грчке фирме „Актор”. Михајловићка је захтевала да Тужилаштво покрене истрагу и процесуира тај случај. Вучић то није дозволио, претио јој је и вређао је. Није ни помислио да она снима разговор.
На инсистирање Американаца, (лично заинтересованих), Михајловићка је пребачена у Министарство рударства и енергетике, како би испунила обавезе из тзв. Вашингтонског споразума, које је прошлог септембра преузео Вучић. „Објавили смо јавни позив за израду стратегије развоја енергетике Републике Србије, којом ће се утврдити енергетска политика и услови за одрживи развој енергетике у периоду до 2050. године. Ово је велика промена и прекретница за енергетску политику Србије”, рекла је Михајловићка пре неколико дана.
Промена се односи на раскид сарадње са Русијом, од које Србија купује више од 70 одсто енергената. Михајловићка је преузела на себе да изврши промене у структури „Србијагаса”. За почетак, криминализоваће и најурити Душана Бајатовића, који већ 13 година руководи том компанијом, која важи за његову личну и партијску краву музару. Социјалистичка партија Србије неће моћи да надокнади губитак новца који извлачи из „Србијагаса”.
Поред тог задатка, Михајловићка ради на обезбеђивању дозвола за компанију „РИО Тинто”, која планира да у Јадарској долини почне експлоатацију рудника литијума. Еколошка и грађанска удружења и опозиционе странке упозориле су на опасност по животну средину, не само у лозничком крају, него у целом Подрињу и Посавини. И Магазин Таблоид је објавио неколико текстова у којима су изнети подаци о погубним последицама начина на који послује „РИО Тинто”, који је широм света изазивао еколошке катастрофе.
-Никакав уговор са „РИО Тинтом” неће бити потписан док не будемо имали све неопходне студије утицаја на животну средину и док сви не буду имали увид у то. Вредност резерви минералних сировина у Србији процењена је на више од 200 милијарди евра. Можемо да се слажемо или не, али је важно да баратамо чињеницама, уместо да скупљамо поене на полуинформацијама и застрашивању грађана. Агресивни фанатици износе неистине и шире панику – тврди Михајловић.
Захтеве грађана да се затворе све фабрике и рудници који загађују животну средину и наносе више штете него користи, министарка сматра злоупотребом општих интереса у политичке сврхе. Одговорност пребацује, по обичају, на бившу власт, која није примењивала законе, већ је омогућила несметан рад загађивачима. На конкретна питања о штети коју ствара прљава индустрија кинеских инвеститора, Михајловић спремно одговара: „Kинеске фабрике су наши партнери, они значајно доприносе нашем буџету, зато заједнички радимо на решавању проблема у Смедереву и Бору. Ето, чистимо реку Пек, коју не загађују само Kинези, него и стари рудници и друге фабрике у Мајданпеку.”
Уместо да функцију потпредседнице Владе и министарке рударства и енергетике врши у интересу грађана Србије, Зорана Михајловић ради за стране инвеститоре као што је „РИО Тинто”. Наравно, то ради за новац.
У Српској академији наука и уметности пре неколико дана одржан је научно-стручни скуп „Пројекат Јадар – шта је познато”. О експлоатацији јадарита и утицају на животну средину у Западној Србији, поред представника Шумарског, Рударско-геолошког и Правног и других факултета, говорила је и министарка Михајловић. Она је истакла да би долазак „РИО Тинта” подигао БДП за два одсто. Ако би та компанија у Србији подигла фабрику за прераду сировине, то би дигло БДП за пет, а фабрика за производњу електричних аутомобила чак за 15 одсто.
Нема те лажи коју Михајловићка не би испричала само да прогура пословну комбинацију на којој ће зарадити огромну провизију. Не занимају је последице које ће изазвати „РИО Тинто”, баш као ни мини хидроелектране.
– Само у Србији и Босни и Херцеговини је забрањена изградња мини хидроелектрана у заштићеним парковима природе. У Европи има 45.000 мини хидроелектрана и то никоме не смета, само наши грађани не дозвољавају да се производи зелена енергија. То ћемо да променимо – каже министарка рударства и енергетике.
Она није заинтересована за очување животне средине, ионако не намерава да, кад падне с власти, живи у Србији. Пре две године је сину, тек пунолетном, за 1,6 милиона фунти купила стан у Лондону. За себе већ тражи згодну локацију у Сједињеним Америчким Државама. Иако се нада да ће успети да се склони на безбедно, Михајловићка је доказала да није вешта у бежању. Пре пет година, кад ју је затекла са својим мужем, једна продуценткиња с Телевизије Н1 није дозволила да јој Михајловићка побегне. Јурила ју је голу по дунавском насипу у насељу Црвенка, истом оном где је убијена певачица Јелена Марјановић.
Kад је ујуре полицајци и тужиоци, после пада СНС-а, Зорана Михајловић ће опет бити гола и боса, без новца који је згрнула док је била на власти. Ако буде правде, требало би да одробија по годину за сваки опљачкани милион.
