Убиће нас поскупљењима, ко може да преживи Вучићеве „реформе“?

Грађани Србије који очајнички покушавају да сачувају минимум људског достојанства, тешко преживљавајући терор насилне штедње и опорезивања најсиромашнијих, ускоро ће се суочити са питањем свога биолошког опстанка. А, кад је физички опстанак милиона људи у питању, онда више није реч ни о „реформама“ ни о штедњи, него о насиљу на које треба одговорити. У месецима који следе, Србију не чека ништа добро. Најпре ће доћи до поскупљења струје, а касније и горива, хране, лекова, услуга… Драма која се приближава није ништа мања од оне Грчке. Али, Србију неће имати ко да спашава осим ње саме и Русије на коју увек може да рачуна. Под условом да прекине шизофрену идеју о евроинтеграцијама.

Већ од првог августа ове године, поскупеће струја за 12 одсто, а одлуком Владе Србије, то ће се убудуће сматрати акцизном робом. Биће то нови удар на милионе сиромашних грађана, јер ће осим струје поскупети и комуналне услуге у већини градова Србије, а такође и јавни градски саобраћај (најдаље до почетка септембра). Цене хране, такође ће, преко још већих маржи крајем лета бити повећане до неиздржљиве мере. Уместо да реагује сходно ситуацији и прогласи ванредне мере за борбу против глади, сулуди председник Владе Србије Александар Вучић изјављује: „…Толико нам, добро иде да ми је непријатно! Ево, прочитајте ове бројеве. Мене је срамота да их прочитам колико су добри. Ствари су нам кренуле и боље него што смо очекивали, упркос смањењу плата и пензија, просечна зарада порасла на изнад 49.000 динара“, кликтао је Вучић весело на телевизији Пинк, као пуштен са ланца. Пензије и плате смањене, а просек плата повећан!

Истина је, сваког дана је све непријатније, све срамотније и све неподношљивије, због сурових намета које спроводи његова влада, мада су ефекти такви да воде грађане у масовни очај и сигурно нестајање.

То је потврдио и доскорашњи амбасадор Немачке, Хајнц Вилхелм, пред сам одлазак из Србије, дословно је рекао: „…Влада тврди да ради на економском опоравку, али српска привреда стоји и не креће се…“.

Да би било јасније где се налазимо и шта нам се дешава, треба подсетити да је минимална цена радног сата у Србији, од 1. јануара ове године, без пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање,121 динар, или приближно један евро! То значи да је реч о најбеднијој држави на целом европском континенту, јер смо сада равноправни са радницима најсиромашније афричке државе.

Поређења ради, за осам сати рада у Луксембургу радник ће добити минималац у износу од 88,80 еура, док ће у Србији за исто време рада добити свега 8 еура, или око 896 динара.

Почетком 2015. године, министар трговине Расим Љајић, ноншалантно је констатовао да „поскупљења неће бити“. Шест месеци након те његове изјаве, не постоји ниједан производ или услуга који у Србији нису поскупели, и то најмање за 20 процената!

Овакве цене су израз криминалних апетита садашње власти, друкчије се не могу објаснити њихова стална повећања. Љајић је изговорио и једну од већих неистина у вези са ценама хране, кад је рекао: „…Имате повећану понуду на тржишту хране и самим тим имате и ниже цене великог броја тих производа“. Да ли министар Љајић живи у истој држави као и милиони грађана који се свакодневно сусрећу са искушењем како да преживе дан? Јер, груба истина говори да су цене хране од почетка године до сада, стално расле, или, у ретким случајевима, само стагнирале.

Само у главном граду Београду, више од 100 хиљада људи живи од помоћи родбине (често и комшилука), или копа по контејнерима, проси, продаје половне ствари и сналази се како зна и уме само да би дочекао сутрашњи дан. Више од 200 хиљада грађана Београда нема новца за живот достојан човека, маса њих живе као подстанари, многи су потенцијалне самоубице, несрећни и без икакве животне перспективе. Београдски пензионери, од својих мизерних пензија издржавају и по три генерације у једној кући. А, 750 хиљада српских пензионера, има блокаду на исплату пензије за две трећине, због ненамирених комуналних рачуна, да неки месечно приме само по пет хиљада динара.

Да ли је могуће живети месец дана од 40 евра! Како је то могуће, знају само они.

Ко има среће да дође до једне од преко стотину народних кухиња у градским срединама широм Србије, може да сматра да је преживео дан. Списак људи којима је ово једини сигуран оброк, у односу на пре пет година, повећао за више од 20.000! Да срамота и трагедија буде још већа, трећина корисника су деца.

Према последњим подацима, око 50.000 људи, само у већим градовима Србије, зависи искључиво од „казана“ у такозваној народној кухињи. Тренутно је највише корисника у Суботици, где дневно дође за храну њих 1.500, у Новом Пазару 1.300, у Бујановцу 1.200 грађана, а у Куршумлији око 1.000. Тај један једини топли оброк састоји се од 500 грама куваног јела (купус, пасуљ и слично) и пола хлеба.

Али, овде је реч само о званичним подацима, јер је број гладних најмање десет пута већи, али се људи стиде, држе се поносно и крију своју беду. Јер их је, како Вучић рече, „срамота колико им је добро“.

Оне који још некако преживљавају, плаћају рачуне и устежу се да једу, чека нови талас поскупљења. Многи од њих неће успети да се одрже. И они чекају на народну кухињу или контејнер. Одатле па до судњег часа, није далеко.

На жалост, Српска православна црква, као ни Исламска верска заједница, ни прстом не мичу да спасе грађене, своје вернике. Преко 300 џипова, најскупље марке, у власништву су владика, епископија, протонамесника и свештеника који су дошли на службу у Србију, углавном из Босне! Патријарх српски Иринеј броји своје благо, и овај безбожник није ниједном позвао свештенство и владике, да у својој парохији нахране гладне. Напротив, они и најсиромашнијим наплаћују свету водицу, или сахрану! СПЦ је толико одрођена, чини се вековима, од својих грађана. Примера ради, када је након атентата у Сарајеву, Иво Андрић ухапшен као припадник Младе Босне, успео је да побегне из воза, којим су га спроводили у Загреб. Сакрио се у самостану, и старешина и часне сестре крили су га све до окончања рата, ризикујући да их обесе власти. Верници СПЦ-а такву врсту заштите од своје цркве не треба да траже, јер иду директно у пакао.

Није ни чудо што патријарх Иринеј свакодневно благосиља сва Вучићева недела.

Никола Влаховић, Таблоид