Убијање реке Млаве зарад веома мало струје (фото)

Већ неколико месеци, а посебно у последњих месец дана, пажња јавности у Петровцу на Млави усмерена је ка изградњи деривационе минихидроелектране на реци Млави, у Рибарској клисури, у близини Kрепољина, у општини Жагубица.

И како то обично у Србији под оваквом влашћу и бива када су у питању “мутни” послови, за изградњу ове МХЕ, као и за изградњу осталих на територији Србије, шира јавност у почетку није ни знала, а посебно није била упућена у упакивање у привидне законске оквире једног оваквог екоцидног пројекта. Издавања дозвола, најчешће без потребних процена утицаја изградње на животну средину и учешћа јавности, такође су била обавијена велом тајне и за њих је по правилу знао углавном уски локални политички естаблишмент. Kада је широј јавности постало јасно шта се целокупном екосистему Србије припрема, почео је тихи отпор мештана Старе планине, а затим и људи широм наше земље.

Али вратимо се на општину Петровац кроз коју протиче река Млава. Елем, за сада нема доказа нити најава да је на територији ове општине планирана изградња минихидроелектрана деривационог типа. Међутим, у општини Жагубица је већ две године у току изградња једне овакве хидроелектране чији је финансијер Ерсте банка, а инвеститор фирма “Астра енергy” из Kрагујевца која је код Ерсте банке подигла кредит на дванаест година заложивши 100 процената удела у поменутој фирми. У преводу, уколико инвеститор банци не врати кредит, само право на експлоатацију реке Млаве у делу потенцијалне хидроелектране прелази у власништво банке.

Изградња МХЕ на реци Млави

Самом изградњом, уништено је стотине кубика шуме уз обалу Млаве, срушен велики део планине, а за Млаву је припремљен тунел кроз који вода треба да стигне до постројења. У том делу би природни ток реке био скренут у дужини од око два километра, а корито би у поменутој дужини остало готово суво, посебно у летњем периоду, што би изазвало немерљиву штету према свом живом свету у реци, посебно према пастрмки. О опасности утицаја једног оваквог пројекта на подземне воде, а самим тим и на бунаре и изворе у долини, не треба ни говорити јер ко се игра са природом, она му то кад-тад врати са каматом.

Док су ретки појединци преко друштвених мрежа упозоравали шта се у Рибарској клисури дешава, нико од петровачких политичара није реаговао, иако се изградња МХЕ код Рибара више тиче грађана Петровца него грађана саме Жагубице. Због ових дешавања, јавности се овим поводом, по први пут обратио председник општине Душко Нединић. Између осталог, Нединић је на конференцији изјавио да он нема никакве надлежности на територији друге општине, да су неки други, а не он, толерисали изградњу приватне бране такође на реци Млави, али на територији општине Петровац, да он сам неће дозволити изградњу МХЕ на Млави у току свог мандата као и да подржава борбу суграђана против МХЕ. Истражујући део обраћања председника општине јавности у коме он помиње изграђену брану на Млави у општини Петровац, дошли смо до информација да се она налази између два села, Ждрело и Шетоње, а да је инвеститор власник и апартмана “НОВА” који се налазе према Шетоњу. Kако сазнајемо, поменути власник апартмана брану гради већ дуже време уз прећутну сагласност свих комбинација на власти у Петровцу последњих година.

Док збуњени грађани општине Петровац на Млави чекају одговоре на ова и многа друга питања, у Рибарској клисури се радови увелико настављају. За 3. децембар је група која се на Фејсбуку оглашава под именом “Одбрана реке Млаве” заказала јавну трибину на ову тему.

Петровац ИНФО