Убијање Србије канцерогеном храном: Ово што једемо, појешће нас

Скоро да не постоји ниједан прехрамбени производ из увоза који се налази на тржишту у Србији, а да није “обогаћен” канцерогеним материјама и генетски модификованим додацима. Све ово је детаљно истражио и потврдио и Институт за јавно здравље “Драгомир Карајовић”. Уместо да држава заштити своје становништво, надлежне институције, Министарство пољопривреде, Министарство трговине и одговарајуће инспекције, упорно раде по диктату увозника и подстичу криминалну дистрибуцију прехрамбених артикала који су опасни по здравље.

На последњем састанку са функционерима из Министарства пољопривреде Србије, службеници Европске комисије задужени за ту област, саопштили су да Србија није испунила скоро ниједан захтев за усклађивањем прописа и стандарда са Европском унијом. Никоме од присутних српских функционера није пало на памет да каже, како је прошло седам година од потписивања такозваног Споразума о стабилизацији и придруживању и да је тим чином убијен комплетан аграр те да су сви домаћи пољопривредници постали највеће жртве оваквог акта “придруживања”.

Ипак, државна администрација је за то време морала наћи начина да усклади своје прописе, јер постојеће стање одговара само криминалцима и мешетарима који живе од неконтролисаног увоза и огромних маржи које касније следују на поробљеном српском тржишту.

Већ годинама на кључној функцији, државни секретар у Министарству пољопривреде, Данило Голубовић, сигурно је најодговорнији за овакво стање. Променио је више министара, али га на тој позицији држе тајкуни и мешетари, увозници прехрамбеног отпада и генетски модификованог смећа које је забрањено за продају у Европи. У овај криминални посао укључени су и сви његови сарадници који такође сносе одговорност.

Све и када би Европска унија зажмурила на чињеницу да још није решено ни питање спољних граница, Србија у Унију не може ући, док у више области не усклади прописе. Једна од тих области је и пољопривреда.

Делегације Министарства пољопривреде надлежног за ову област редовно одлазе у Брисел, трошећи државне дневнице и враћају се без икаквих резултата. Сваком таквом приликом Голубовић обмањује домаћу јавност да су “остварени велики успеси”, а плаћа државним новцем агенције за односе са јавношћу да лажу уместо њега.

Таблоидов саговорник, иначе врло добро упућен у област аграра и сточарства, који је у оквиру делегације Владе Србије недавно боравио у Бриселу, говори све супротно од онога што Данило Голубовић подваљује јавности! Наиме, он тврди да се службеници Европске комисије углавном хватају за главу, због проблема које годинама не успевамо да решимо, попут искорењивања класичне куге свиња, фитосанитарних питања или безбедности хране.

Одговарајући на наше питање, колико су детаљно у Европи упознати са стањем на терену у Србији, наш саговорник каже да службеници ЕУ добро знају да у нашим старачким домовима људи умиру од Салмонеле, да нашу границу успева да прође најгоре могуће ђубре…

Многи радници нашег министарства пољопривреде сматрају да ће им Европа веровати на реч, али, колико је то бахато, говори и податак да је чак и обичном интернет претрагом могуће утврдити да су протеклих десет година у нашим вртићима и школама деца трована храном макар једном годишње! У неким случајевима, у питању је био Хистамин, док су деца чешће трована различитим бактеријама.

Један од службеника министарства згрожен понашањем својих колега, доставио је нашем новинару слике са Фејсбук профила Данила Голубовића на којима он у коментару пише како су добили “велике похвале Европске комисије”, за поглавље 12, које се односи на безбедност хране!?

Наш саговорник у вези са Голубовићевим преварама каже: “…И сами знате да наша храна није безбедна, а ни ја као службеник министарства не купујем у хипер-маркетима или код Матијевића, већ сам се снашао. Али, ово што Голубовић ради је врхунац лицемерја. Нисмо заслужили да будемо похваљени, стање је катастрофало!”

У околностима кад је Србија затрпана прехрамбеним отпадом из увоза, Голубовић на Фејсбуку поставља слике како весело пева на караокама и похвално коментарише свој (не) рад у министарству! На једној од слика он држи велики микрофон и покушава да личи на Лепу Брену, а његове естрадне вредности испод друге слике са жаром коментарише Тамара Бошковић начелница одељења за Ветеринарско јавно здравство, која у коментару пише: “…Јес’ да нисмо заиграли у филму…Али, статирали смо иза кулиса…”.

Сви увозе месни отпад, а Матијевић га сам производи!

Доктор ветерине, Мирослав Стојшић тврди да има сазнања да су сада и неки о којима пишемо у овом серијалу, њему лично признали да је ситуација на тржишту меса катастрофална, али да би јавно признање или покушај да нешто промене значило и смену појединаца који то покушају.

Стојшић о криминалној дружини из Министарства пољопривреде каже: “…Сада знамо да их тајкуни држе на вези, и да имају механизме да их промене уколико се предомисле и почну поштено да раде. Изгледа да је новац који су добили за креирање овакве ситуације мали, али да тајкуни имају механизме којим их уцењују…”.

Око увоза машински сепарисаног МСМ и машински откошеног меса МОМ, које са све хормонима и адитивима завршава у кобасицама и млевеном месу које једемо, Стојшић каже да је таква храна у свим цивилизованим земљама забрањена за људску исхрану и да се такви месни остаци не смеју користи ни за израду хране за кућне љубимце! Студија коју су Немци својевремено израдили показала је да су мачке које су конзумирале храну направљену од оваквих месних остатака обољевале од рака.

У МСМ се стављају сви остаци од животиња које се у Европи не једу: очи, дебела црева, гениталије, јетра, кости, заправо сви ти остаци се самељу и преправе у смесу која подсећа на млевено месо! МОМ је исто сто и МСМ, само што у овом другом случају нема самлевених костију.

У органима животиња које у Европи не једу, као што су јетре, мозгови, или пилећа тртична жлезда, лагерују се антибиотици и хормони којима се животиње током това хране. Због чега МСМ или МОМ, а нарочито пилеће месо, богати хормонима и антибиотицима, па чак и седативима. Све то наши привредници за мале паре купују у Европској унији и пакују у домаће месне прерађевине, виршле кобасице, млевено месо.

Ово раде скоро сви осим Матијевића, који је купио машине за израду МСМ или МОМ-а, па га сам производи! То је и разлог што се виршле и паштете у Србији могу купити јефтиније него у било којој цивилизованој држави, док су хормони, адитиви и антибиотици у храни заједно са генетским модификацијама разлог што грађани Србије обољевају у великом броју од рака дебелог црева, рака стомака, што су обољење штитне жлезде и различите алергије и болести имуног ситема широко распрострањени…

У српској јавности се ништа не зна о квалитету рибе и рибљих прерађевина. После нашег истраживања, испоставило се да је Правилник о здравственој исправности рибе, подједнако лош као и већ чувени правилници смрти који регулишу исправност меса и месних прерађевина.

Наиме, Правилник о здравственој исправности рибе не налаже инспекторима да контролишу да ли је, на пример, пастрмка коју купујемо храњена хормонима за бржи раст.

Увозни вијетнамски сомови (Панга) који се масовно експортују у Европу, храњени су генетски модификованом сојом. Од те хране сада већ имају дегенерисане главе, али се пре експорта са рибе скида филе, на коме мутације нису приметне, док се други дегенерисани органи бацају у ђубре.

Потрошачи у Србији не знају да се чак и они увозни Панга-сомови, који се не хране ГМО сојом, узгајају широм јужне Азије у малим рибњацима, где је вода бактериолошки неисправна, па се рибама у храну додају антибиотици!

Поражавајућа је и чињеница да чак и норвешки лосос, који се масовно узгаја у фјордовима ове скандинавске државе, није пожељно конзумирати у већој мери. Недавно је власник једне норвешке фарме за узгој лососа пристао да говори за руску телевизију на енглеском језику “Раша тудеј” и показао да су и лососи на његовој фарми доживели дегенерације због хране коју им фармери дају, као и због начина на који живе у океану ограђеном жицом. На идентичан начин Хрвати и Црногорци узгајају бранцине, ораде и скуше и експортују их у Србију.

Злогласна америчка компанија Монсанто је у међувремену успела да узгаји и генетски модификоване рибе, које су веће и до тридесет одсто него кад је природно узгојена. Већ сада се спекулише да ће конзументи имати и до тридесет одсто веће туморе у организмима!

Колико је квалитет рибе опао у целом свету најбоље говори извештај француског института за здравље који је пре више од десет година издао листу намирница и назнаку о количинама у којим треба те намирнице конзумирати. За рибу је стајала ознака која сугерише да се риба и морски плодови могу конзумирати сваки дан у великим количинама.

На најновијој листи ове институције, поред рибе је уклоњен знак који означава препоруку неограничене конзумације и постављен је знак који сугерише да се риба не конзумира више од једном недељно…

Али, за Србију то не важи, јер како правилници министарства пољопривреде не иду у корак са временом и у складу са потребама становништва за здравом храном, овдашњи супермаркети су пуни неисправне рибе из домаћих рибњака, али и оне увезене из Црне Горе, Хрватске, Вијетнама, Норвешке…

Убијање Србије канцерогеном храном

Осим рибом и месом лошег квалитета масовно нас трују и адитивом Карагенан, који је нажалост дозвољен и у многим цивилизованим државама, попут Америке. Карагенан је широко распротрањен и у храни која се продаје у Србији.

У најновијој информацији доктора ветерине Веселине Пелагић, ова призната научница упозорава на могућност присуства карагенана, адитива од којег се може добити рак. Пелагићева пише да наши прописи нису усклађени са директивама Европске уније: “…Разлог зашто ово ширим је једноставан. Стручне и документоване дефиниције ће ускоро на сајту бити обрађене, па ће и фанови Фејсбука моћи да прочитају да у Србији не постоји документ у којем се налази списак дозвољених адитива, нити документ који је усклађен са Директивом ЦР(ЕУ) Но 231/2012 , амандман 2013 и документом који носи назив ‘Тренутно одобрени адитиви у европској унији (Цуррент ЕУ аппровед аддитивес анд тхеир Е Нумберс, Ласт упдатед: 30 Децембер 2014 (ФАО )’…”.

Пелагићева додаје да још увек нико није званично рекао да је забрањена производња карагенана уз помоћ формалдехида, а да је то разлог расправе у ЕУ и другим телима Безбедности хране, те да је непознато да ли се код нас контролишу тешки метали у Карагенану који увозимо (кадмијум, олово жива ).

Цела прича је у томе и у микробиолошким контаминентима, пише ова научница и истиче да надлежни ауторитети о овом не причају немају видљивост и информације на сајту, као и да је то уствари један од задатака Националне лабораторије, или како је то решено у другим земљама ЕУ, задатак Агенције за безбедност хране.

Јасно је да су наши прописи недоречени и да су на тај начин отворена врата свим увозницима и препродавцима да наше тржиште затрпавају овим адитивом, који се може додати у млевено месо и везати га са сојом, МОМ-ом и МСМ-ом, на начин да се не примети да је било шта додавано.

Тим поводом, Пелагићева је преко друштвених мрежа поставила и ова питање јавности: “…Приче без базе података важних за контролу ових адитива су помало збуњујуће и питам се коме иду на руку? И зашто се не дозвољава да разговарамо?”

Хрватски тајкун Ивица Тодорић преко својих дистрибутивних ланаца трује народ Карагенаном. Највише га има у Фриком сладоледима, који су такође постали Тодорићево власништво. Тачније, у готово свим Фрикомовим сладоледима, налази се канцерогени Карагенан, један од најштетнијих адитива (ознака му је Е407). Забрањен је у Европској унији јер изазива рак дебелог црева, али није забрањен у државама попут Србије, где су Клинике за дечију онкологију препуне смртно затроване деце. Нико у овој срамној држави не сме да постави питање одакле тумор у детету од непуне три године?

На интернету је могуће пронаћи и савет групе грађанских активиста који гласи: “…Купите омиљени Фрикомов сладолед, прочитајте састав у њему и – баците га у смеће! Ширите даље ову вест до свих оних који су вам драги! Стоп Фриком! Здравље ником! Ово је једина врста притиска којом можемо да утичемо на одговорне у овом предузећу да избаце отров из сладоледа и стомака наше деце”.

У међувремену, објављена је и листа производа хране која се у Србије слободно продаје, а има садржај ГМО већи него што закон дозвољава. У питању су чоколадице Сницкерс, Марс, Тwиx, Милкy Wаy, Боунтy, супе произвођача “Цампбелл Супе”, грашак америчког произвођача “Унцле Бен’с”, хладни чај Липтон, чоколада и како произвођача Кадбури “Цадбурy”, производи марке Ферреро и то Нутела, Киндер јаје, Киндер буено, чоколаде произвођача Нестле, као и напитак Нестле Несквик, газирана пића- Кока Кола, Спрајт, Фанта, Пепси, и Севен ап…

ГМО је присутан и у Кнорр сосовима, супама, и коцкама за супу, као и у производима Хеллман’с, односно зачинима, мајонезима, и соковима те компаније. Хеинз зачини, мајонез, сокови, су такође препуни ГМО садржаја. Модификације веће од дозвољени налазе се и у производима Крафт, Милка, Хеинз Фоодс, односно, у њиховим кечапима и соковима.

У храни ресторана Мек Доналдс, ГМО је широко присутан поготово у њиховим земичкама, док се сир и месо добија од животиња храњених ГМО сточном храном. Ова мрежа ресторана „брзе” хране и њихови оброци, су штетни по здравље и због адитива и високог присуства шећера и штетних масти.

Једна од најстрашнијих информација је да Хипп дечија храна садржи ГМО у траговима већим од дозвољених, а исти је случај и са Аббот Лабс Симилац млеком у праху за бебе.

Сумња се и да је ГМО присуство веће од дозвољеног у производима фирме Департмент, док су Даноне – јогурт, кефир, сир такође обогаћени ГМО додацима. Све ово је детаљно истражио и потврдио српски Институт за јавно здравље “Драгомир Карајовић”, али, уместо да стане у заштиту народа, Министарство пољопривреде, Министарство трговине и одговарајуће инспекције, раде по диктату увозника.

Вучићеви Арапи на српским њивама

Лабораторијски резултати показују да су мишеви храњени ГМО храном већ у трећој генерацији били у деведесет одсто случајева неплодни, обољевали су од најгорих тумора, дијабетеса и болести имуног система.

Велики проблем за српско село у будућности биће и чињеница да се државна земља странцима масовно даје у бесцење, а да је један од закупаца земље фирма блиска председнику Владе, Александру Вучићу, Ал Дахра, позната у свету и по својим ГМО усевима и експериментима.

Српско министарство пољопривреде је прошле године на 49 контролисаних усева открило чак 45 засејаних са ГМО сојом и ништа није учинило да то спречи! Овај податак улива страх и даје основа за претпоставку да ће у будућности бити извесно пуно странаца који гаје ГМО у Србији, јер странци углавном уживају заштиту наше бедне државе, па им се у фирмама које овде отворе никада не појављује никаква инспекција.

Пољопривредници у Војводини су недавно најавили нове протесте због проблема са пољопривредним земљиштем. Они тврде да ће се изменама закона ускоро странцима и формално омогућити да јефтино преузму најбољу земљу. Све је почело када је држава одлучила да у пољопривреду уведе арапске “инвеститоре”. Примедбе војвођанских ратара своде се на једно: домаћи пољопривредници ће пропасти јер се, како сумњају, законски спрема издавање обрадивог земљишта странцима у дугорочни закуп на 20 до 40 година.

Тим поводом, Блашко Тимуновић, пољопривредник из околине Суботице каже: “…Мислим да је то урађено по захтеву неких моћника који желе да узму оно што код нас још вреди. Због чега би нешто што наши пољопривредници могу да обрађују дали неком другом по необично повољним условима?”

Договор са компанијама из Уједињених Арапских Емирата, који је Вучић назвао “историјском приликом за модернизацију српског аграра”, подразумева и да се компанији „Ал Дахра”, највећој агро-индустријској корпорацији из Абу Дабија, у Србији у закуп преда осам пољопривредних газдинстава и 25.000 хектара у државном власништву. Велика срећа је што се то још није десило онако како су замишљали, а како стоје ствари и неће. Сељаци у Бачкој Паланци се већ спрдају са тим и кажу да има неког добра и од Вучићевих превара: Арапи побегоше, а и он се спрема за бекство!

Почетком прошле године, пољопривредници из Куле су се пожалили да им је општина обуставила издавање државне земље у закуп која би требало да се понуди арапским улагачима. Цео тај аранжман је противзаконит, објашњаво је тада Мирослав Киш из Асоцијације пољопривредника Војводине.

– Наравно да не можемо да прихватимо да се сада мења закон како би се прилагодили странцима и њиховим инвестицијама. Сада ће неки инвеститор из иностранства имати изразито привилегован положај, прича он.

Иако је посао са арапском страном јавности представљен као одлична инвестиција, за домаће пољопривреднике више је него упитан, јер се без тендера продају некадашња задружна имовина и државно земљиште. Пословни детаљи још су под велом тајне, као и измене закона о пољопривредном земљишту.

У Министарству пољопривреде рекли су да се на законским изменама још ради и да ће о њима јавност бити благовремено обавештена. Са друге стране Горан Живков, консултант Светског програма за храну тврди да од овога користи нема домаћа пољопривреда: “…Ево, можемо да узмемо пример из Сивца где је Ал Дахра већ узела пољопривредно земљиште и обрађује 10.000 хектара. Тамо, у том једном Сивцу, осамдесет породица је обрађивало ту земљу. Сада се оваквом политиком тим људима узима посао и даје једном инвеститору. Одакле год он био, то није ни морално ни нормално. А није ни економски исплативо”. Чињеница је да најбогатији шеици имају у својој земљи нафту, али да немају плодну земљу и воду, па за њом трагају у јадним земљама као што је Србија.

Ипак, никоме није јасно зашто је председник Владе Александра Вучић одлучио да им је да за багателне паре. Нити је икоме јасно зашто уопште доносимо закон који ће омогућити странцима да могу да је купе. Једина логика је да Вучић ради криминалан, велеиздајнички посао.

План да неки од најбогатијих шеика у свету постану и највећи земљопоседници у Србији се свакако полако остварује и ако се не будемо угледали на реформе Виктора Орбана из суседне Мађарске, који је забранио продају земље странцима, ускоро ће мо бити робови странаца у сопственој земљи. Многи стручњаци упозоравају да је после пар година затишја почео да се остварује такав план о коме су медији писали тек неколико недеља.

По цени од 250 евра, сада се арапским инвеститорима издаје хектару, који је на лицитацијама војвођанским паорима раније издаван у закуп за 300 до 500 евра. Споразумом са арапском страном у првој фази предвиђа улагање веће од 200 милиона евра, које би наводно најављеном изградњом нове мреже за наводњавање могло да достигне и 1,3 милијарде, а од 2017. године подразумева и да ће Арапи моћи да откупе земљу коју обрађују.

Секретар за пољопривреду у Влади Војводине, Бранислав Богарошки, поставио је питање овим поводом: “…Шта ће се десити са профитом који остваре арапске компаније? Сасвим је логично очекивати да ће се профит одливати из Србије. Свака грешка која би смањила фонд земљишта које је на располагању нашим регистрованим газдинствима вероватно ће деценијама имати тешке последице…”.

Јасно је и лаику да је цео пројекат са “Вучићевим Арапима” без економске логике. Наиме, данас се у Србији наводњава само око 100.000 хектара њива, док власт која полаже наде у посао са фирмом из Абу Дабија као велику предност види намеру те компаније да ће, за почетак, 25.000 хектара опремити најмодернијим системима за хидромелиорацију. Дакле четири пута мање.

Осим Мађарске и Хрватска је добар пример како озбиљна држава никоме не да своје, а кад је у могућности не да ни туђе. Тако, на пример, Срби прогнани из Хрватске, траже од те државе 600.000 хектара земље која им је отета, 14 милиона квадратних метара пословног простора, 980.000 грла крупне стоке и 100.000 пољопривредних машина…На српске захтеве, Хрватска је одговорила негативно, а вештим радом адвокатских тимова, више десетина оваквих захтева је стопирано чак и пред судом у Стразбуру!

Вук Станић, Магазин Таблоид