Европска десница, окупљена у Прагу, затражила је поштовање суверенитета држава и нација, као и реформу ЕУ. Они желе трансформисану ЕУ у којој би националне државе међусобно сарађивале онолико колико је то у њиховим националним интересима, у којој се не би доводио у питање суверенитет држава и у којој не би постојала једна владајућа идеологија.
Лидери европске деснице, укључујући Марин Ле Пен, председницу француског Националног фронта и Герта Вилдерса, лидера холандске Партије за слободу, окупили су се у чешкој престоници Прагу у суботу, на дводневној конференцији, где им је домаћин био чешки политичар јапанског порекла, лидер Партије за слободу и директну демократију (СПД) Томио Окамура.
Био је то скуп десне коалиције Европског парламента Европа нација и слободе. Састанак је, рекао је Окамура на конференцији за медије, сазван како би десничарске странке захтевале реформисану ЕУ засновану на што чвршћој сарадњи суверених нација, вођеном узајамним користима без икаквог диктата из Брисела уз одржавање слободног кретања људи, робе, капитала и услуга.
„Европа не би требало да буде денационализована држава вођена директивама бриселских бирократа“, рекао је Окамура. Европа је угрожена деградацијом традиционалних вредности и потискивањем патриотизма.
„За 30 или 50 година Чешка ће бити опкољена државама у којима ће 20 одсто становника бити муслимани. Тако ће Чешка постати као Појас Газе. Морамо да спречимо масовне миграције чак и ако треба да изградимо зид“.
„Управо зато што волимо Европу, кажемо да ће је ЕУ убити“, рекла је Марин ле Пен и додала: „Ми смо патриоте, бранимо свој суверенитет“.
Јелена Вукоичић са београдског Факултета политичких наука, сарадњу европских десничарских партија оцењује као потпуно природну и логичну.
„Оно што смо могли да видимо на и овом скупу јесте да те партије не инсистирају на уништењу ЕУ. Оне нису априори против некакве организације која би обухватала земље које су сада чланице ЕУ, оне су само против бриселског диктата и либерално-демократског модела ЕУ. Они желе трансформисану ЕУ у којој би националне државе међусобно сарађивале онолико колико је то у њиховим националним интересима, у којој се не би доводио у питање суверенитет држава и у којој не би постојала једна владајућа идеологија“, објашњава Вукоичићева.
Досадашња званична владајућа бриселска идеологија маргинализује национални идентитет и темељи се на глобализму, додаје она. Европска десница против је такве, како она каже, бриселско-вашингтонске ЕУ, која у коначници тежи да уништи националне државе и идентитете у корист глобалистичке визије анационалне заједнице.
Од пресудне важности за будућу сарадњу европске деснице биће њихов индивидуални рејтинг, каже Вукоичићева. Последњих деценија рејтинг деснице расте, још увек не довољно да би дошле на власт у појединим државама, али то што је Слободарска партија ушла у коалициону владу у Аустрији показатељ је промене, каже она.
„Дефинитивно, ове странке јачају. Што буду бије јаче, то ће бити веће могућност за њихову међусобну сарадњу и за стварање једне интернационале на европском нивоу“, каже Вукоичићева.
На победу деснице у Аустрији осврнуо се и Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за светску економију и политику Високе економске школе. Беч је данас, према његовим речима, европска десничарска престоница.
Међутим, европску десницу, каже Суздаљцев, чини широк спектар странака које се по много чему разликују. Оно што их спаја је незадовољство политиком ЕУ, свест да су Унији потребне реформе, као и антиимигрантски став. Европска десница, према Суздаљцевљевим речима, пати од озбиљне бољке — недостатка јасног економског програма, што је већ довело до раскола унутар Алтернативе за Немачку (АфД), странке за коју је на последњим изборима у Немачкој гласало 13 одсто грађана.
„Без обзира на то, улога десничарских странака биће све већа. Прво, то је резултат конзервативне револуције у свету, која је већ довела до изласка Велике Британије из ЕУ, победе Трампа и распада старих коалиција у Европи. Друго, мислим да je европска десница као лего-коцкице и да ће се прилагодити било каквим новим околностима, без обзира на покушаје ’старих‘ политичких фактора да их блокирају и да их игноришу током формирања коалиција“, каже Суздаљцев.
Један од пресудних фактора за успон деснице је мигрантска криза, пораст терористичких напада широм Европе и пораст свести европских грађана да ће демографске промене утицати тако да ће у коначници променити европски идентитет, каже Вукоичићева.
Ту се не ради о ксенофобији, расизму или мржњи према мигрантима, већ о томе да већина муслиманских миграната из Азије и Африке, који су насељавали Европу од шездесетих година прошлог века, нису успели или нису желели да се интегришу у европско друштво и прихвате његове вредности, додаје она.
„То доводи до колизије, до сукоба између мигрантских заједница и староседелаца. Нажалост, доводи и до пораста екстремизма, тероризма, криминала… То је оно што сада увиђа велики број гласача европских држава и то је оно што их плаши. Они су свесни да мигранти који сада пристижу у великом броју, вероватно као и они пре њих, неће хтети да се интегришу, већ ће желети да наметну свој начин живота, своју културу и то ће само даље продубљивати те поделе и доводити до све веће појаве екстремизма и тероризма“, објашњава Вукоичићева.
Праг је, додаје она, изабран за место састанка због изричитог става држава чланица Вишеградске групе (Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска) да не пристану за додатне квоте за пријем миграната.
Вишеградска група доживљава се због тога као блок земаља за одбрану од бриселског диктата.
„Иако смо могли да видимо да су се чешки политичари на власти оградили од овог састанка, јер, иако су против миграната не желе да се повезују са ’екстремном десницом‘, ипак се њихова политика, политика Вишеградске четворке, највише профилисала кроз отпор Бриселу, отпор Вашингтону управо путем отпора мигрантским квотама“, каже Вукоичић.
Поред ограде водећих чешких политичара, који су у критикама били умерени, напади на вође европске деснице дошле су и од маргиналних чешких странака, које су десничарске лидере оптужили за сарадњу са Русијом.
Фаворит америчког „Њујорк тајмса“ је изјава Јиржија Поспишла, председника странке ТОП 09, која је на последњим изборима у Чешкој освојила пет одсто гласова и седам места у чешком парламенту, који има 200 посланика:
„Екстремисти који прете интересима, како Чешке, тако и ЕУ, окупили су се Прагу. Они желе да напусте ЕУ и НАТО и приближе се Путиновој Русији. Срамота је да им је домаћин потпредседник чешког парламента“, изјавио је Поспишл.
И демонстранти који су се окупили у Прагу да протестују због одржавања скупа носили су антируске транспаренте. Организатори демонстрација изјавили су да им је циљ да спрече нетолеранцију у Прагу, граду који је познат по мирној „Плишаној револуцији“ из 1989, када су Чеси оборили комунизам.
За то време, Окамурин утицај расте, а његова СПД постаје све значајнији фактор у политичком животу Чешке. Премијеру Бабишу је све теже да одржи обећање дато пред изборе да неће сарађивати са СПД, која је око 11 одсто на изборима освојила под слоганом „Не исламу, не тероризму“.
Растући утицај Окамуре и његове партије може да илуструје и изокола изречен захтев чешког председника Милоша земана, који је у прошлонедељном говору затражио Окамурину подршку за реизбор.
Никола Јоксимовић, Спутник
фото: АФП
