Србија је из буџета у последњих годину и по дана платила око 800 милиона евра, уз процену да ће у овој години то достићи једну милијарду, како би покрила губитке три релативно мале банке – Агробанке, Развојне банке Војводине и Привредне банке Београд. Пре неколико дана придружила им се и Универзал банка, јер јој је у петак, прошле недеље, Народна банка Србије одузела дозволу за рад због тога што је “банка доспела у стање критичне поткапитализованости, као и да је угрожена ликвидност и континуитет пословања” како је објашњено у саопштењу НБС.
И овога пута несебични порески обвезници ће исплатити око 85 милиона евра преко Агенције за осигурање депозита пошто држава гарантује депозите до износа од 50.000 евра.
“Пријатељски кредити” – уз подршку?
За све четири банке карактеристично је давање кредита “пријатељским” фирмама, често и акционарима банке са неодговарајућим обезбеђењем и често без икакве намере да се ти кредити врате.
Како ствари функционишу када се из банке преливају средства у компаније, објаснио је Небојша Дивљан, власник компаније Блумарк инвестментс, некадашњи директор осигуравајуће куће Делта ђенерали и близак сарадник Мирослава Мишковића, а до пре неколико дана највећи појединачни власник Универзал банке са 12,5 одсто акција. Дивљан оптужује фирме Фармаком МБ, Беохемију и Интеркомерц да су уништиле банку, директора банке Драгана Томића, иначе посланика Српске напредне странке, да је одобравао кредите овим фирмама и њиховим повезаним лицима мимо закона, као и Народну банку Србије да није реаговала на његова упозорења и дописе у мају 2013. године када је банка још могла да се спаси.
“Из тога закључујем да је руководство банке имало подршку за оно што ради”, каже Дивљан.
За разлику од претходне три банке где је држава покрила 100 одсто депозите без обзира на законску границу од 50.000 евра, у Универзал банци исплатиће само улоге до овог лимита, што значи да ће фирме и физичка лица са депозитима већим од те суме остати без око 115 милиона евра, према процени Дивљана, пошто су укупни депозити у банци износили око 200 милиона евра, а држава ће исплатити око 85 милиона евра. Према речима Дивљана, најгоре је што се међу њима налазе пре свега јавна предузећа и државне институције са око шест милијарди динара (око 55 милиона евра).
Политичар из Шапца, фаталан по банку
Дивљан, који је једини акционар УББ који има сагласност НБС за значајно учешће у капиталу банке (што је према закону све преко пет одсто) објаснио је да је у јануару 2013. године на седници управног одбора, на коме су били и Мирослав Богићевић, власник Фармаком МБ, као и представници Беохемије и Интеркомерца направљена већина која је предложила Драгана Томића за председника Извршног одбора.
“Он је био запослени у банци у Шапцу, на нижој позицији и није био човек за генералног директора, а осим тога из биографије се видело да се више бавио политиком него бизнисом. У последњих десет година је променио четири странке, био народни посланик… Убрзо се испоставило да је на овај начин једна интересна група преузела банку. Само дан касније банка је одобрила кредит фирми Басеми из Шапца са истом адресом на којој је и Фармаком МБ. Пошто је Фармаком већ достигао лимит задуживања у банци, кредит је одобрен фими која је очигледно повезана”, напомиње Дивљан.
Према закону, банка може једном клијенту, односно са њим повезаним лицима, да пласира средства у износу од највише 25 одсто висине регулаторног капитала. Међутим, Дивљан тврди да је изложеност банке према Фармакому достигла 2,3 милијарде динара у мају прошле године, односно пет пута више од дозвољеног. Такође, два пута већу изложеност од дозвољене банка је имала и према компанијама Интеркомерц и Беохемија.
Дивљан сумња и да су прављене малверзације са есконтовањем меница, чиме су извучене милијарде динара, а што је изузетно озбиљан прекршај.
Дивљан је новинарима приложио и копију дописа Народној банци Србије из маја 2013. године где указује на еродирање капитала банке, лоше управљање и чињеницу да је од децембра 2012. године (неколико месеци након контроле НБС и препоручених мера) када су већ сви знали за проблеме са ликвидношћу Фармакома, одобрено укупно 700 милиона динара кредита са сумњивим колатералима. Тако Дивљан истиче да је пословни простор рудника у Рашкој вреднован са 4.000 евра по квадратном метру, а да се у залог узимала и оловна шљака из рудника за коју је питање да ли уопште и постоји.
Беохемија, Интеркомерц и Фармаком – “чувени” дужници
У тренутку када је послао допис НБС у коме тражи ванредну контролу, Дивљан тврди да је банка имала 1,8 милијарди динара регулаторног капитала и капиталну адекватност од осам одсто (законски минимум је 12 одсто) и да би са променом менаџмента, спречавањем одлива новца и мањом финансијском ињекцијом банка могла да настави са пословањем. Након годину дана банка више нема никакв капитал, и зато је Дивљан одлучио да поднесе тужбу за одштету против НБС, као надзорног органа, јер није адекветно обавила посао надзора ове банке иако постоје докази да је знала за дешавања у банци. Он је позвао и депоненте банке који су имали улоге преко 50.000 евра, као и запослене који су остали без посла да се удруже и туже НБС.
“Чуо сам изјаве гувернера НБС Јоргованке Табаковић како је спречена нова Агробанка и како су заштитили штедиша Универзал банке. Заправо, ми смо добили нову Агробанку, а да је Народна банка прошле године реаговала данас не би морали да гасе банку”, рекао је Дивљан, додајући да не види зашто је неки депонент са више од 50.000 евра неке од претходне три пропале банке који је добио цео износ депозита – повлашћенији од депонента Универзал банке којима је исплаћено само до законског лимита од 50.000 евра.
Према подацима Дивљана, највећи дужници Универзал банке били су: Беохемија са 1,56 милијарди динара, Интеркомерц са 1,28 милијарди динара, Фармаком са повезаним лицима са једном милијардом, али који се у роби (оловној шљаци и акумулаторским ћелијама) раздужио за 920 милиона динара, затим Лука Београд са 756 милиона динара и Ветеринарски завод Земун са 685 милиона динара.
Дивљан је рекао и да је власник Атлас групе Душко Кнежевић прошле године био заинтересован да уложи у банку 15 милиона евра чиме би она стала на ноге, али да је због намере да промени руководство добијао телефонске позиве због којих је одустао од намере да купи банку.
Он је оценио да не верује да је урушавање банке политички мотивисано јер “ниједној партији не одговара да се уздрма финансијски систем и пропадне банка”, али је додао “да треба видети ко су ти који брзо нађу заједнички језик са свима који су на власти”.
Треба подсетити да је недавно одузета дозвола и Привредној банци Београд а покривање њених губитака коштало је грађане око 100 милиона евра. Као највећи дужници и у овој банци помињали су се Фармаком и повезана лица, као и Беохемија и Интеркомерц. Иначе, ове три компаније са својим фирмама ћеркама се налазе у врху листе предузећа са највећим блокадама рачуна коју је објавила Народна банка Србије.
Одбрана НБС: требало је сами да се бране
Поводом обраћања јавности највећег појединачног акционара Универзал банке Београд, НБС је у саопштењу медијима категорично одбацила све оптужбе о неспровођењу адекватног надзора и сматра да не постоји правни основ за покретање тужби за надокнаду штете.
“Истичемо да је господин Дивљан прећутао да је, након обраћања Народној банци у мају 2013. којим указује на одређене неправилности у раду банке, у октобру исте године обавестио НБС да је повећао свој акционарски улог стицањем додатних акција чиме је стекао право на приближно 12 одсто гласачких права у Универзал банци. Дакле, може се поставити питање зашто је повећавао свој власнички удео, с обзиром да је био добро упознат са финансијским стањем банке, као и са евентуалном реакцијом НБС у случају непоступања по њеној корективној мери.
Наиме, Небојша Дивљан, заменик председника Управног одбора Универзал банке, јесте упутио допис НБС у мају 2013. са захтевом да се изврши ванредна контрола пословања банке и предузму мере „(…) заштите преосталог акционарског капитала као и заштите јавног интереса“. НБС је на овај допис одговорила 26. јуна 2013, указујући да се банка већ налази под појачаним надзором НБС и подсећајући да је на основу извршене непосредне контроле током 2012. године изрекла банци корективну меру са крајњим роком за отклањање неправилности 30. 09. 2013. године. НБС је на тај начин указала на излишност понављања контролног поступка, јер би то довело до непотребног вишемесечног одлагања поступања банке према налозима НБС”, наводи се у саопштењу НБС.
У НБС указују и да је допис углавном је садржао чињенице везане за лоше корпоративно управљање и некомпетентно руковођење банком при чему се директно или индиректно наглашава одговорност појединих чланова банке.
“Нигде, нажалост, није документовано шта је сам господин Дивљан, у својству заменика председника Управног одбора и члана Одбора за ревизију банке, предузео у циљу заштите својих законских и статутарних права, као и заштите интереса осталих акционара банке. НБС не располаже подацима о његовим евентуалним иницијативама за интензивирањем интерних контролних активности, сазивањем скупштине банке (ради обавештавања других акционара), формалном покретању одговорности чланова Извршног одбора, или предлогом за смену истих”, кажу у НБС.
Милош Обрадовић
Балкан магазин
